Koliko dece, toliko radosti

Ivana Vasiljević iz Novog Sada uporedo podiže troje dece i studira. Posla ima preko glave, ali, kako kaže, i nije tako loše pregrmeti više stvari istovremeno, jer kasnije se može odahnuti

Petar i ja želeli smo da imamo više dece. Od početka smo znali da se nećemo zadržati na jednom, jer dece nikad nije dosta. Imamo troje, dva sina i ćerku. Stariji sin Luka ima osam i po godina, mlađi Stefan šest, a najmlađa Lena godinu i po dana.

Pošto suprug mnogo radi – i na poslu i kada dođe kući – skoro po ceo dan sam sama s njima. Nije lako s troje male dece, ali kad me pitaju kako se snalazim, kažem da o tome i ne razmišljam. Sve obavljam u hodu, a kad se samo radi, i ne razmišlja se mnogo, pa je nekako lakše.

Luka već ide u školu, završio je drugi razred. I dosta mi pomaže. Pokazao se baš odgovornim. Obavi sve što treba. On i Stefan znaju da pripaze Lenu dok kuvam ručak ili radim nešto drugo po kući. Divni su s njom, paze je i popuštaju joj kao prava braća, što ona, bogami, koristi.

Mrve mogu i da sačekaju

Mnogo je posla oko njih troje, a tu su i kućne obaveze. Uz to i studiram, pa ne znam kud ću pre. Ipak, na prvom mestu su deca. Gledamo da što više vremena provedemo s njima. Vodimo ih u šetnju, nastojimo da se što više igraju, trče i budu s drugom decom, a mrve i prašina u kući mogu malo i da sačekaju. Naša deca baš vole da budu napolju. Slabo mare za kompjutere, igrice i mobilne telefone. Pored oca, kojem laptop služi za rad, kompjuter doživljavaju kao nešto na čemu se radi, a ne kao sredstvo za igranje igrice. Ni televiziju ne gledaju. Od prošle jeseni. Pre toga su je gledali, najviše crtaće, a tu, nažalost, mogu videti i čuti samo tuče, razbijanje, buku, neprijatne zvuke… A i likovi su takvi da se ne mogu ni gledati. Budući da smo zbog toga svaki čas gasili TV ili menjali kanale, rešili smo da televiziju više i ne gledamo. Sad crtaće gledaju na tabletu, ali pomalo, i to one lepe, a ne ove katastrofalne što se prikazuju na televiziji. Drago mi je što smo to uspeli i što još odolevamo iskušenju da dečacima kupimo mobilne telefone.

Najgore je kad su bolesni

Svuda idemo zajedno. Ako jednog dečaka treba odvesti na bazen ili drugog na trening, svi smo uključeni u to. Kod nas je uvek dinamično, stalno smo u nekom pokretu. I to je ono što je najlepše.

Najveći problem je kad je neko bolestan, što se, nažalost, često događa. Jedno pokupi virus u školi ili vrtiću, donese ga kući, a onda se razbole i drugi. Prošle zime, recimo, stalno smo obilazili lekare. Taman se jedno zaleči, drugo se razboli – i tako ukrug. A ja sam baš bila planirala da više učim i položim još ispita. Ali biće vremena i za ispite, nadoknadiću ja to. Iako sam fakultet dosta kasno upisala, u 33. godini, odlučna sam u nameri da ga završim. Položila sam ispite s dve godine, a kad se Lena rodila, zamrzla sam godinu, a pa sam opet nastavila. Kad imam ispite, sve slobodno vreme koristim da se zatvorim u sobu i učim. Luka i Stefan me razumeju, a Lena je još mala, pa plače i lupa mi na vrata.

Bilo bi lakše kad bismo imali nekoga ko bi nam pomogao malo. Ali svi imaju obaveze – jedino moja mama Jelica nekad uskoči na nedelju-dve, obično kad imam više ispita. Kad ni ona ne uspe da nađe vremena, snađemo se sami. Ali bolje je da se sad malo pomučim i učim dok odgajam decu, jer kasnije ću s fakultetom valjda uspeti negde da se zaposlim, pa će svima biti lakše.

Nije loše više stvari pregrmeti istovremeno, o jednom trošku, jer onda se kasnije može malo odahnuti.

TRI KORISNA SAVETA

Treba imati mnogo dece, jer su jedni drugima – kao i svojim roditeljima – najveće bogatstvo i podrška. Ne treba odugovlačiti s rađanjem, čekati da se ispuni ovaj ili onaj uslov, jer savršen momenat ne postoji, a moguće je uporedo učiti i podizati decu.

Deca treba da budu prioritet roditeljima – druge obaveze mogu sačekati. Prozori se ne moraju prati baš svakog meseca, ali se deca stalno moraju izvoditi napolje.

Roditelji treba da daju deci primer kako se koriste kompjuteri i mobilni telefoni, koliko se gleda televizija. Ako ih oni ne koriste i ne gledaju previše, manja je verovatnoća da će i deca preterivati s igranjem igrica i gledanjem crtaća.