19.02.2018 Ishrana deteta

Deca u Srbiji sve češće preskaču doručak

Zabrinjavajući podaci pokazuju da, usled savremenog načina života, veoma veliki broj dece ne doručkuje, a kao prvi obrok uzimaju hranu koja ne može da odgovori njihovim potrebama za normalan razvoj.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Foto: Gulliver/Thinkstock

Na nedavno održanom predstavljanju Delezovog „SuperRučka“, izbalansiranog obroka namenjenog deci uzrasta od sedam do 11 godina, predstavljeni su zabrinjevajući rezultati poslednjih istraživanja. Naime, u Srbiji je registrovan porast gojazne dece od 4,9 odsto u odnosu na 2006. godinu. Zabeležen je i značajno veći procenat umereno gojazne (13,2 odsto) i gojazne (7,5) dece uzrasta između 11 i 14 godina.

„Većina dece predškolskog uzrasta ima potpunu ishranu, s obzirom da se u vrtićima podmiruje čak 70 odsto njihovih dnevnih nutritivnih potreba. Međutim, problemi nastaju tokom školskog perioda, pogotovu do 11. godine, jer veliki procenat dece ne unosi sve neophodne hranljive materije, pre svega ugljene hidrate, masti i belančevine“, objašnjava za Danas Ana Todorović, glavni nutricionista projekta osmišljavanja SupeRučka.

Ona naglašava da pre svega žitarice kao baza ishrane, kao izvor korisnih materija treba da se sastoje od integralnog brašna, s obzirom da je belo brašno nutritivno prazno, a kalorijski jako, te može da goji.

„Dakle, deca bi trebalo da unose integralna peciva, pirinač, kukuruz, i paleta dostupnih proizvoda sa različitim žitaricama je velika. U obrocima, žitarice se uvek dobro kombinuju sa nečim mlečnim, neophodnim za rast i razvoj, poput jogurta, kiselog mleka ili nekog kvalitetnijeg namaza“, ističe Todorovićeva i dodaje da treba izbegavati nutritivno nekvalitetne namirnice poput majoneza i margarina.

Ona nastavlja da je unos voća i povrća izuzetno značajan za decu, kako zbog unosa vitamina i antioksidanasa, tako i zbog dijetetskih vlakana koja su važna za varenje.

„Za pravilan razvoj u tom uzrastu potrebno je dve do tri porcije, odnosno komada voća. Pritom, idealno je maksimalno koristiti sezonsko voće. Takođe, deca veoma malo unose povrće, koje je značajno za postizanje ravnoteže organizma, odnosno alkaloze. Pravilnim unosom se utiče na imuni sistem, energiju, koncentraciju, a povrće daje organizmu niz dijetetskih vlakana i antioksidanasa“, kaže Todorovićeva.

Ona ističe i značaj unosa mesa za rast i razvoj, zbog potrebnih proteina i gvožđa. Najbitnije je da deca ne unose meso kroz brzu hranu, hamburgere i slično, već da ono bude adekvatno pripremljeno. Ne prženo i pohovano, već grilovano ili bareno.

„Deca bi trebalo da imaju tri glavna obroka. Doručak u vidu žitarica, nekog mlečnog proizvoda ili jaja, uz izbegavanje mesnih prerađevina. Kao ručak, idealno je da se deci servira parče mesa ili ribe uz varivo od povrća, zatim nešto od žitarica, poput pirinča ili parče kvalitetnog hleba. Takođe, veoma je važno toplo jelo poput supe ili čorbe. Večera može da se sastoji od sira ili jaja, ribe ili parčeta mesa, a poželjno je da sadrži i salatu. Dobre varijante su i kačamak, proja, pita od heljdinih kora sa spanaćem“, kaže Todorovićeva.

Ipak, ona zaključuje da su glavni problemi današnjice, najpre finansijske mogućnosti roditelja, a zatim i nedostatak slobodnog vremena, zbog čega oni često ne mogu da se organizuju da pripreme sveobuhvatan i kvalitetan obrok, pa su deca neretko prepuštena brzoj hrani ili onoj spremljenoj „na brzinu“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije