Ljutnja i bes: Kada je agresivnost kod dece problematična?

I dok neke oblike agresivnosti treba podržati (kada je dete radoznalo pa istražuje predmete u svojoj okolini – rastura igračku, lomi je ili ima potrebu da istražuje šta će se desiti s njom kad je baci), postoje i situacije kada treba intervenisati. To je slučaj s agresivnošću koja je sama sebi cilj (destrukcija) ili koja je usmerena na povređivanje sebe samih (autodestrukcija).

Obe vrste agresije ispoljavaju se grickanjem noktiju, usana, pravljenjem ranica na telu, čupanjem kose, pa i težim oblicima samoranjavanja.

Ovakvo destruktivno ponašanje deteta ukazuje na to da u njegovom najužem okruženju, najčešće u porodici, postoji problem. Uzroci agresivnog ponašanja u takvim slučajevima obično su potisnuta osećanja besa i ljutnje. Ono je najčešće signal da dete nije zadovoljilo svoje primarne potrebe. Ono uviđa problem, ali ne zna kako da ga reši, te svoju nemoć iskazuje agresivnošću.

Uzroci ovakvog ponašanja mogu da budu raznovrsni: ljubomora, zanemarenost, uskraćivanje pažnje, fizičko kažnjavanje, konflikti među roditeljima, neusklađeni stavovi roditelja kada je reč o vaspitnim merama. Kada roditelj primeti agresivne ispade deteta, važno je da zadrži samokontorolu i da se zapita šta dete svojim ponašanjem želi da saopšti.

Uloga roditelja

Roditelji treba da obezbede uslove za usmeravanje emocija, pa i onih negativnih. To će najlakše učiniti ako kao uzor detetu postavljaju svoje ponašanje. Roditelji, u stvari, moraju da ponude repertoar konstruktivnih rešenja, prihvatljivih načina za „pražnjenje“, kanalisanje i kontrolu negativne energije.

Istovremeno je važno da roditelj prihvati detetova negativna osećanja. Jer, i ono ima pravo da bude ljuto, da nešto ne voli, pa čak i da ponešto mrzi. Ako to roditelj ne shvati i ne pokaže dužno poštovanje prema takvom obliku ponašanja, doći će do sukoba. Dete će osećati krivicu i roditeljsko neprimereno reagovanje samo će ga još više opteretiti.

Nije dobro ako roditelj kaže: „Kako smeš da biješ mlađeg brata?“ On tako kritikuje detetovo ponašanje bez dubljeg sagledavanja uzroka zbog kojih dete to čini. Ali, ako mu kažete: „Vidim da si besan, ali ne dozvoljavam da biješ mlađeg brata. Ako baš moraš da se isprazniš, idi i udaraj jastuk!“, podrazumeva da ste razumeli dete jer mu dajete alternativu.

Za ublažavanje napetosti dece koja preti da preraste u agresivno ponašanje psiholozi često savetuju primenu određenih aktivnosti. Preporučuje se na primer da se deca razonode oblikovanjem plastelina, glinamola ili igrom u pesku.

Autor: Life Content