Polazak u školu/vrtić: Šta (ne) treba da očekujete?

Često nismo svesni da smo pristrasni, da favorizujemo svoju decu, njihovu lepotu, pamet i sposobnosti. Oni su centar našeg sveta i o njima niko ne može brinuti bolje od nas. Iz tog razloga, mnogi roditelji ne žele da upišu dete u vrtić, jer se plaše da mu se tamo neće pokloniti onoliko pažnje koliko bi, prema njihovoj oceni, bilo potrebno.

Šta treba, a šta ne treba očekivati?

Vaspitačica je, ili nastavnica, tu da kao profesionalac oceni na koji način prići detetu, kako ga oslobodi strahova koje oseća zbog nove, nepoznate sredine, ona je tu da prepozna njegove osobenosti kako bi se što bolje uklopilo u kolektiv, da bude strpljiva i objektivna.

Međutim, ne možete očekivati da će poklanjati posebnu pažnju baš vašem detetu i biti ljuti ako to ne učini. Poneki roditelji toliko ”zastrane” da su skloni da zaključe da je baš njihovo dete ”uzela na zub”.

One su naši saradnici, a ne protivnici, i svaku primedbu na njihovo ponašanje i postupke ne smemo komentarisati pred detetom jer ćemo ga zbuniti i dodatno mu otežati adaptaciju.

Sve ”nesuglasice” treba rešiti odmah, u četiri oka, da se na samom početku ne bi stvorio jaz i netrpeljivost na relaciji roditelj–vaspitač.

Vaspitačici ne treba da šaljete poklone da bi vaše dete tako pridobilo njenu naklonost – time ćete mališanu „poručiti“ da treba da bude ulizica te da se ljubav kupuje.

Autor: Life Content, M.K.