28.12.2013 Dete

Rečenice koje dete želi, a ne sme da kaže roditeljima

Postoje situacije u životu svake porodice u kojima se dete ne oseća prijatno, iako mi mislimo suprotno. Bolje rečeno, ne razmišljamo o njima kao o nečemu što bi moglo da uznemiruje dete. Evo nekoliko takvih situacija koje bi trebalo da podstaknu roditelje na razmišljanje…

recenice

„Ne želim da idem kod bake i dede“

Neke bake i dede preteruju s pridikama i rečenicama tipa „Nemoj ovo, nemoj ono“ i to zaista ume da nervira dete. Zahtevaju da se poštuju njihove navike, traže da dete jede u toliko i toliko sati, a ne onda kada je gladno, ne dozvoljavaju gledanje televizije, preteruju u zahtevima za urednošću… Ukratko, od deteta zahtevaju da ne bude dete već odrasla osoba! Sve to dovodi od frustriranosti deteta i ono vremenom počinje da odbija da odlazi kod bake i deke, ali pošto prema njima gaji emocije i ne želi da povredi drage ljude, najčešće će o svemu ćutati, što nije dobro.

„Plašim se kada niste kod kuće“

Većina roditelja jedva čeka da im deca malo poodrastu, pa da mogu da ih ostave same kod kuće, a oni mogu da provedu nekoliko sati izvan kuće. Međutim, čak i deca starija od deset godina, mogu da osećaju nesigurnost kada roditelji nisu kod kuće. Naravno, oni vam to neće reći! Ponekad i roditelji svojim ponašanjem nesvesno „podgrevaju“ nesigurnost deteta: proveravaju prozore i vrata, zavrću ventil na butan boci, sto puta ponavljaju da ne otvaraju vrata nepoznatim osobama… Time se postiže to da deca stiču utisak kako se, dok su roditelji odsutni, može dogoditi hiljadu neprijatnih stvari.

„Starija sestra me maltretira“

Kada bi neko stalno dirigovao vašim životom i ponašao se da je pametniji od vas, kako biste reagovali? Verovatno bi vam jednom „prekipelo“ i rekli biste toj osobi sve što vam se nakupilo. Isto se dešava i sa vašim mlađim detetom, koje je u 95 odsto porodica na neki način „žrtva“. Međutim, ne očekujte od mlađeg deteta da vam se požali na „torturu“, jer ono podsvesno zna da će time postati „izdajica“ i da će ga starija sestra ili brat zbog toga izgrditi.

„Neću više da idem na časove klavira!“

Deca se lako obeshrabre kada ne postignu željene rezultate za kratko vreme. Vaš mališan je počeo da trenira karate, ali nije postao Brus Li za mesec dana? Logično je da će sve nevoljnije odlaziti na treninge. Kćerkica se vrti na klavirskoj stolici i odbija da ponovi vežbu po stoti put? Normalno, jer joj se igra u parku sa decom čini mnogo zabavnijom. Svakako da deca treba da se nečim bave, pored redovnog školovanja, ali moraju da imaju dovoljno vremena za igru.

„Znam da sam vas razočarao“

Neka deca kriju u sebi određenu količinu tuge, jer misle da nisu opravdali roditeljska očekivanja. Ovu pojavu nije lako otkriti, ali postoje znaci koji bi trebalo na to da vas upozore. Ako stalno ponavlja da nešto ne ume da uradi ili da neće uspeti da reši zadatak, slobodno možete da posumnjate da mu nedostaje samopouzdanja i da treba pod hitno da počnete sa procesom njegovog jačanja.

„Odali ste moju tajnu“

Ovo je najveća nepravda od svih nepravdi! Bez ikakve loše namere, ispričali ste prijateljici kako se vaš mališan upiškio u gaće ili se sapleo na ravnom i pao kao daska! Odraslima te priče mogu da zvuče zabavno, da se radi o detinjariji i da ništa važno nije otkrio. To je velika greška! Ne možete da zamislite kako se dete loše i nemoćno oseća u takvom trenutku! Da kojim slučajem može da prepozna svoje emocije u tom trenutku, verovatno bi vam svašta sasuo u lice. Umesto toga, jadnik će se samo povući u stranu i „mrzeti“ vas što ste odali njegovu „veliku“ tajnu.

Autor: Life Content

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije