Kako se „leče“ ravna stopala?

Deca se rađaju sa „jastučetom“ na uzdužnom svodu stopala, koje se uglavnom povlači do treće godine, ali je važno na vreme prepoznati problem i rešiti ga jednostavnim vežbama.

Foto: Thinkstock

Problem sa ravnim stopalima kod mališana izuzetno je česta pojava, a uglavnom se primećuje na redovnom sisitematskom pregledu. Istraživanja pokazuju da čak 94 odsto dece uzrasta do 18 meseci ima ravna stopala, ali je dobra vest da sa rastom drastično opada procenat ovog problema, pa ga ima tek četiri odsto desetogodišnjaka.

Ravna stopala mogu biti urođena ili stečena. U prvom slučaju u pitanju je teži deformitet koji zahteva ozbiljan pristup i terapiju. Kada je reč o ravnim stopalima, to je uglavnom bezazlen problem. Deca se, naime, rađaju sa „jastučetom“ koje se nalazi na uzdužnom svodu stopala i ono se zadržava tu sve do treće godine. Posle tog vremena, zbog stajanja i jačeg pritiska na stopalo, jastuče se povlači i stopalo dobija pravilan oblik. Ravna stopala prepoznaćete ukoliko je unutrašnja strana stopala spuštena, pa kada dete pokuša da ostavi otisak na papiru ili zemlji, stopalo ne izgleda „normalno“, sa udubljenjima i konturama kruškolikog oblika, već okruglo i debeljuškasto.

To nije razlog za preteranu brigu, ali je bolje da što pre otkrijete da dete ima problem, kako bi ga na vreme sanirali i omogućili pravilan fizički razvoj. Ravna stopala se nekada mogu „popraviti“ sama od sebe, ali to može i da izostane, što za posledicu ima bolove u mišićima u kasnijem dobu. Oni mogu da se komplikuju u zavisnosti od fizičke konstitucije i razvoja deteta. Nekada se događa da deca imaju problem u osloncu na donje ekstremitete i da dobiju tzv. „iks noge“. Takav oblik nogu toleriše se do pete godine, posle čega zahteva terapiju kod fizijatra.

Prevencija ravnih stopala je jednostavna. Deca moraju da nose kvalitetnu, uzrastu prilagođenu obuću, kao i da se ne forsiraju da prohodaju, već da to bude spontano.

Kada od fizijatra dobijete „dijagnozu“ da dete ima ravna stopala, terapija se svodi na jednostavne vežbice. Najpoznatija je hvatanje klikera nožnim prstićima, vežbe „prsti-peta“, kao i „pačji hod“, odnosno hodanje na spoljnoj ili unutrašnjoj strani stopala. One za cilj imaju da razvijaju i jačaju mišiće i da „pomognu“ stopalima da dobiju pravilan oblik. Takođe, preporučuje se da dete bude boso što više, kada to okolnosti i vremenski uslovi dozvoljavaju, da hoda po neravnom terenu, pesku, šljunku, travi. Postoji i posebna obuća ili ulošci koje bi trebalo da nabavite u dogovoru sa fizijatrom, koji pomažu da se ovaj problem reši. Važno je da se konsultujete sa stručnjakom zato što nisu sva ravna stopala ista. Kako će se nožica razvijati i rasti zavisi od konstitucije deteta, fizičke aktivnosti i snage. Problem bi trebalo da se reši do polaska u školu kako bi se izbegle komplikacije. Zato je važno da dete voditi na redovne sistematske preglede koji uključuju pregled fizijatra, jer se ravna stopala „ne leče“ preko noći, ponekad su potrebne godine.

KAKO SE RADE VEŽBICE?
Dete treba naizmenično da hoda na prstima, peti i spoljašnjoj strani stopala. Ova vežbica je jako zabavna deci i rado je izvode. Sve možete postaviti kao igru, a ne kao obavezu. Vežba se radi samo nekoliko minuta, ali je bitno da bude svakodnevna kako bi donela pozitivne rezultate. Hvatanje klikera prstićima takođe je jako efikasna vežba. Prospite im klikere po podu, koje treba da sakupe isključivo nožnim prstićima.

Ukoliko dete treba da nosi ortopedske cipele najbolje je da počnete pre treće godine, jer kasnije imaju otpor prema njima pošto su grublje i neudobnije od običnih. Ako ne možete da naterate dete da nosi cipele, kupite im specijalne uloške.

Izvor: Novosti