13.03.2014 Zdravlje deteta

Šta sve deca mogu naslediti od roditelja

Alergični ste na polen, patite od migrena, imate loše zube. Bojite se da će i vaše dete imati iste probleme? Koje tegobe dete može naslediti od vas, a koje ne?

vid

ALERGIJA

Kako se nasleđuje?

Ukoliko su oba roditelja alergična, verovatnoća da će se ona pojaviti i kod deteta je oko 60%, ako je samo jedan roditelj alergičan, rizik iznosi oko 40%. Pored naslednih sklonosti, ove neprijatno oboljenje može biti izazvano i nizom drugih faktora, na primer učestalim kontaktom sa alergenima, kao što su kućna prašina, grinje, različite vrste polena i namirnice (mleko, žitarice, voće).

Prvi simptomi

Mogu se javiti već u prvim mesecima života, a neurodermatitisi su obično propratna pojava. To su i dugotrajne prehlade, bronhitis, otežano disanje, osip na koži, proliv, grčevi u stomaku.

Šta treba da učinite?

Jednostavnim testiranjem na koži nakon navršene druge godine može se utvrditi da li je reč o alergiji, a mlađoj deci testira se krv. Kada se utvrdi dijagnoza, započinje se lečenje, u zavisnosti od vrste alergije.

KRATKOVIDOST

Kako se nasleđuje?

Ukoliko su oba roditelja kratkovida, postoje veliki izgledi da će i dete nositi naočare. Isto važi i kad je neko u porodici dalekovid ili astigmatičan. I daltonizam, nesposobnost prepoznavanja boja (svih ili nekih) prenosi se sa majke na mušku decu.

Prvi simptomi

Poremećaj vida postaje uočljiv kad dete krene u vrtić – verovatno je vaspitačica ta koja prva primeti da se dete naginje nad papir dok crta. Osim toga, ako se mališan žali da ga peckaju oči i da ga boli glava, nemojte zanemariti te simptome, jer ukazuju da nešto nije u redu sa vidom. Kod malog deteta teže je otkriti ovaj problem, i zato pažljivo posmatrajte svoje dete – da li predmete koje drži u rukama previše približava očima i seda li preblizu ekranu televizora.

Šta treba da učinite?

Ukoliko su oba roditelja „slabovida“, povećana je verovatnoća da će i dete imati iste smetnje, pa bi mališana trebalo odvesti na oftalmološki pregled već tokom prve godine, a najkasnije do detetovog trećeg rođendana.

KARIJES I BOLESTI ZUBA

Kako se nasleđuje?

Istina, karijes je bolest prouzrokovana bakterijama, ali ima dece koja su mu sklona više nego neka druga, zato što i njihovi roditelji pate od bolesti zuba. Drugi problem je loš zagriz ili poremećaj u žvakanju usled nasledne deformacije vilica.

Prvi simptomi

Donja vilica koja je previše izbačena nije uvek vidljiva mana. Zato je važno da se to na vreme otkrije.

Šta treba da učinite?

Da biste sprečili pojavu karijesa, budite istrajni u sprovođenju higijene usta, ali pre svega, vi treba da budete pozitivan primer – kad vas vidi sa četkicom, dete će vas oponašati. Osim toga, vodite ga na stomatološke preglede svakih šest meseci. U slučaju da neko u porodici ima izbačenu donju vilicu, posetite stomatologa čim detetu izniknu svi zubići.

EKCEM I PSORIJAZA

Kako se nasleđuje?

Ukoliko u porodici ima obolelih od alergija, možda je i dete nasledilo sklonost ka atopijskom ekcemu. Genetskim putem se prenosi i psorijaza, ali može da se ispolji i nakon jake bakterijske infekcije (upala krajnika ili ždrela).

Prvi simptomi

Bolest počinje obično u uzrastu od dva meseca. Glavni simptom i znak bolesti su crvenilo, svrab i suva koža. Prve promene nastaju na licu, čelu i poglavini, a zatim na vratu, trupu i na spoljnim stranama ekstremiteta.

Šta treba da učinite?

Osnov lečenja ekcemaa čine topikalni kortikoidi. Prilikom odluke o izboru preparata i dužini lečenja, treba voditi računa o njegovoj jačini, neželjenim efektima, uzrastu deteta, mestu na koje se nanosi i farmakološkom obliku leka (krem, mast, gel).

ASTMA

Kako se nasleđuje?

Astma je bolest sa dominantnim simptomom upale disajnih puteva, praćena kašljem, iskašljavanjem i otežanim disanjem. Najčešće je kod mlađih bolesnika nastala usled alergije, dok se u srednjoj životnoj dobi javlja kao bronhijalna astma. Ukoliko jedan od roditelja boluje od astme, verovatnoća da će i dete oboleti iznosi oko 25%.

Prvi simptomi

Dete boluje od učestalih „bronhitisa“, otežano diše, „svira“ mu u plućima, kija i javlja mu se svrab u nosu.

Šta treba da učinite?

Ako posumnjate na alergiju, napravite testove (na koži ili u krvi), citološki pregled ispljuvka i brisa nosa. Na osnovu nalaza i uspostavljene dijagnoze, preduzima se lečenje specifičnim lekovima koji „stišavaju“ alergijsku upalu. Terapija se sprovodi antihistaminicima i savetuje se povećavanje vlažnosti vazduha u prostoriji i izbegavanje pušenja u kući. U dečijoj sobi ne treba da se nalaze tepisi ili itisoni, dok jastuk, pokrivač i zavese treba često da perete. Iz kutije za igračke izbacite one plišane i krpene.

GOJAZNOST

Kako se nasleđuje?

U slučaju da su oba roditelja veoma krupna, male su šanse da će njihovo dete biti sitno. Međutim, da li će dete postati gojazno, zavisi od toga kako jede, odnosno kako su ga roditelji naučili. Ukoliko se ne bavi sportom i provodi po ceo dan ispred kompjutera ili televizora, imaće sve više suvišnih kilograma.

Prvi simptomi

Prvi znak upozorenja je gojaznost ustanovljena nakon prve godine života, kad pedijatar procenjuje da li je odnos između težine i visine deteta u granicama normale.

Šta treba odmah da učinite

Ako želite da sprečite gojaznost kod svog deteta, vodite računa o tome da njegova ishrana bude zdrava i raznovrsna. Izbegavajte da mu dajete zašećerene sokove, slatkiše, grickalice i ostale namirnice koje nemaju hranljivu vrednost, već su pune „praznih“ kalorija.

Autor: Life Content

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije