Za majke dečaka: Sve što treba da znate o „vodenoj vreći“

Majke dečaka se uspaniče kada otkriju da je jedan bebin testis odjednom postao mnogo veći od drugog. U najvećem broju slučajeva reč je o bezazlenoj promeni zvanoj hidrokela…

“Hidrokela” na grčkom jeziku znači “vodena vreća”, a označava nakupljanje tečnosti u omotaču testisa ili duž semenovoda. Može predstavljati razvojni poremećaj ili neravnotežu između stvaranja i odstranjivanja tečnosti. Sama po sebi, hidrokela ne predstavlja veliki problem, međutim, potrebno je istražiti uzrok njene pojave kako se slučajno ne bi previdela ozbiljna bolest koja ju je uzrokovala.

Prvi tip: Komunicirajući

U fetalnom periodu testisi se nalaze u trbušnoj šupljini i normalno se, kroz preponski kanal, spuštaju u skrotume od 7. do 9. fetalnog meseca života. Tokom trećeg meseca trudnoće, pre nego što testis počne da se spušta, formira se vrećica koja takođe prolazi kroz preponski kanal, ali se pre rođenja zatvara na svom gornjem kraju. Ako nekim slučajem taj otvor ostane nezatvoren, skrotum se puni tečnošću iz trbušne šupljine, naročito prilikom napinjanja, pa tako nastaje hidrokela.

Drugi tip: Nekomunicirajući

Kod ovog tipa hidrokele, usled niza poznatih ili nepoznatih uzroka, nastaje neravnoteža između stvaranja i resorbovanja tečnosti i njenog nakupljanja.
Mogući uzroci nekomunicirajuće hidrokele su: upala semenika ili pasemenika (orchitis, epididimitis), tuberkuloza, tropske infekcije, npr. filarijaza; torzija testisa uzrokuje reaktivnu hidrokelu u 20% slučajeva, te tumor testisa; trauma, naročito ako nastane krvarenje, u 70% slučajeva nakon transplantacije bubrega; terapija zračenjem, Ehlers-Danlosov sindrom, promena tipa ili volumena trbušne tečnosti, npr. kod osoba na peritonealnoj dijalizi i s ventrikuloperitonealnim šantom (kod hidrocefalusa), odstranjenje limfnih čvorova, idiopatska retroperitonealna fibroza (Ormondova bolest).

Primarne i sekundarne

Osim komunicirajuće i nekomunicirajuće, hidrokele se mogu podeliti na primarne i sekundarne. Primarna ili idiopatska hidrokela nije nastala kao posledica neke bolesti testisa i uzrok joj je nepoznat. Njeni oblici su:

* hidrokela ovojnice – nalazi se oko testisa pa se testis teško može napipati
* urođena (komunicirajuća) hidrokela – nastaje zbog održanog vaginalnog potrbušnog nastavka, praćena je kilnom vrećom i ima otvor prema trbušnoj šupljini
* dečiji tip hidrokele – nalazi se oko testisa i nastavlja prema unutrašnjem preponskom prstenu, ali ne komunicira s trbušnom šupljinom
* hidrokela semenovoda
Sekundarna hidrokela nastaje kao popratna pojava neke bolesti, najčešće tumora ili upale testisa i/ili epididimisa.

Simptomi

Većina hidrokela nisu praćene simptomima. Obično se javljaju kao bezbolna povećanja skrotuma. Pacijenti ponekad opisuju osećaj težine ili povlačenja skrotuma i blag osećaj nelagodnosti u preponskoj regiji. Hidrokela je obično bezbolna pa ako postoji bol, najčešće je pokazatelj upale epididimisa (pasemenika). Može se smanjiti u ležećem položaju, a povećati pri stajanju. U odnosu na testis smeštena je gore i napred. U 7-10% slučajeva je obostrana. često je povezana s kilom, i češće je na desnoj strani.

Pregledom se postavlja sumnja na hidrokelu, a ultrazvukom se može dokazati. Dodatni pregledi su scintigrafija testisa i radiološke metode. Laboratorijskim analizama krvi i mokraće dokazuje se upala, a aspiracija hidrokele (uzimanje uzorka tečnosti) otkriva bistru tečnost. Najvažnije je isključiti postojanje torzije (uvrnuća) testisa.

Lečenje

U detinjstvu se hidrokela često spontano povuče, a ako se to ne dogodi, potrebno je hirurškim zahvatom zatvoriti vaginalni nastavak i odstraniti proširenu vreću gde je bila nakupljena tečnost. Postupak kod sekundarne hidrokele zavisi od uzroka – potrebno je lečiti osnovnu bolest. Ako je hidrokela velika i preti da ugrozi cirkulaciju, treba je hirurški sanirati.

Izvor: Life Content, M.K.