Koje voće je najbolje za vašu bebu

Voće se jede sveže ili smrznuto, sirovo, kuvano, pečeno ili sušeno (šljiva, kajsija, smokva). Tokom cele godine jedu se različiti proizvodi od voća: kompot, džem, sokovi, marmelada, slatko, pekmez i žele. U sočno voće spadaju: jabuka, kruška, breskva, kajsija, šljiva, jagoda, malina, pomorandža, mandarina, grožđe, ribizle, smokve… Jezgrasto (ljuskasto) voće (orah, lešnik, badem, pistaći) se ređe jede i to samo u maloj količini. U ishrani se koriste i plodovi samoniklih biljaka: kupina, borovnica, šumska jagoda i šipak.

Zašto se voće za bebu kuva?

Većina pedijatara preporučuje da se voće koje dajete bebi kuva dok beba ne napuni osam meseci. Banana i avokado su izuzetak. Kuvanjem voće postaje svarljivije, te se na taj način smanjuje mogućnost nastanka stomačnih tegoba kod bebe. Kožuru voća uvek treba odstraniti, naročito kad se sprema za bebe mlađe od osam meseci. Ipak, treba napomenuti da postoje i pedijatri koji smatraju da voće uopšte ne treba kuvati.

Zašto je voće zdravo?

Voćem se u organizam unose tečnost (voda), vitamini, minerali, oligoelementi, organske kiseline, mirišljave materije, biljna vlakna i malo belančevina i masti. Sadržaj pojedinih sastojaka i njihov međusobni odnos zavise od vrste voća, stadijuma njegove zrelosti, klimatskih uslova u kojem je odgajano i primenjenih agrotehičkih mera u njegovoj proizvodnji.

Vitamina C ima najviše u limunu, pomorandži, mandarini, ribizli, grožđu, jagodama, malinama, borovnici, kupini, kajsiji, breskvi, grejpfrutu i šipku. I relativno male količine svežeg voća zadovoljavaju dnevne potrebe dece. Primera radi, 100 g svežih jagoda sadrži od 25 do 60 mg vitamina C. Kuvanjem se razara znatna količina vitamina C iz voća.

Beta-karotena (provitamin A) ima u kajsiji, breskvi, grožđu i svim vrstama žutog voća, štiti ćelije od štetnog delovanja slobodnih radikala – ima zaštitnu ulogu.

Gvožđa ima u malini, kupini, breskvi, kajsiji, borovnici, jagodama, suvoj šljivi i jezgrastom voću. Gvožđe se slabije apsorbuje iz voća nego iz hrane životinjskog porekla.

Biljnih vlakana ima u svežem voću. Nedovoljan unos ovih materija tokom dužeg vremenskog perioda smatra se značajnim činiocem nastanka gojaznosti, dijabetesa, koronarne bolesti i zubnog karijesa. Neophodno je za normanlu peristaltiku creva, a pektin povoljno deluje kod dece sa akutnim prolivom. Sočno voće nema holesterola. Organske kiseline i eterična ulja voću daju specifičan miris i osvežavajući ukus.

Kada se bebi daju određene vrste voća?

Jagodičasto, citrusno I jezgrasto voće daje se bebi tek posle prvog rođendana zbog moguće alergijske reakcije. To se posebno odnosi na decu iz porodica u kojima ima alergijskih oboljenja. Sve ostale vrste pogodne su za ishranu odojčadi starijih od šest meseci.

Bebama se voće najpre daje pasirano, zatim gnječeno i najzad sitno seckano. Pravilo je da se prvo daje samo jedna vrsta voća, a posle intervala od najmanje tri do pet dana druga. Kasnije se daju mešavine više vrsta voća – bez dodatka šećera! Obično se koristi kao užina, jer ima malu kalorijsku gustinu i nije kompletan obrok.

Autor: Life Content