kako da dojite i mršavite
14.05.2014 Ishrana

Svi ukusi majčinog mleka

Ukus mleka se menja zajedno s hranom koju majka dojilja pojede. No, bez brige, sve te ukuse je beba već probala tokom devet meseci trudnoće dok je boravila u majčinom stomaku.

MomAndBaby

Premda je činjenica da neke namirnice mogu promeniti ukus mleka, mnogim se bebama sviđa ta različitost ukusa. Verovatno zato što su još tokom boravka u majčinom stomaku osetile te ukuse. Naime, fetus proguta deo amnionske tečnosti pre rođenja. Moguće je da dete bude nemirno tokom dojenja ili da ima pojačane vetrove nakon što pojedete određenu vrstu hrane. Ako primetite pravilnosti, izbegavajte tu hranu nekoliko dana. To mogu biti čokolada, začini kao što su cimet, beli luk, kari, čili, jagode, kivi, ananas, crni luk, kupus, karfiol, brokoli, krastavci, paprika te voće s laksativnim dejstvom kao što su borovnice, maline i šljive.

Agrumi i sokovi od agruma mogu iritirati želudac bebe te dovesti do grčeva, povraćanja, proliva ili kožnog osipa. Kravlje mleko i mlečne prerađevine, jaja, pšenica, kukuruz, riba, kikiriki i lešnici mogu izazvati alergijsku reakciju. Ako posumnjate da dete ima nekih poteškoća zbog hrane koju ste pojeli, to je verovatno nešto što ste uzeli od dva do najviše šest sati pre dojenja. Posavetujte se sa lekarom o tome trebate li neku hranu izbaciti iz jelovnika. Ako duže izbegavanje određene hrane može izazvati neravnotežu hranjivih materija u vašem organizmu, možda ćete morati uzimati dodatke ishrani.

Tu se nameće logično pitanje: što sme jesti dojilja?
Telo majke koja doji ima unutrašnji sat koji prati periode hranjenja deteta, stoga je moguće da osećate pojačanu glad. Najbolje su rešenje manji obroci koji sadrže sve hranjive sastojke, mešavinu proteina, ugljenih hidrata i masnoća te zdravi međuobroci. Prednost dajte celovitim žitaricama, svežem voću i povrću. Tako nećete gladovati i imaćete dovoljno energije za brigu o detetu. Kad je reč o masnoćama, savetuje se uzimanje maslinovog, repičinog i ribljeg ulja, a zdrave masnoće sadrže i avokado, masline,lešnici, bademi, susamove i suncokretove semenke.
Zasićene masnoće poput punomasnog mleka, palminog i kokosovog ulja, maslaca i svinjske masti treba ograničiti u ishrani. One mogu mleko učiniti previše masnim, što nije dobro za detetovo zdravlje.

Ukupan broj dnevnih kalorija ne bi trebao prelaziti 2500, no nemojte se previše opterećivati brojevima, nego pratite potrebe svog tela. U obzir treba uzeti vašu uobičajenu telesnu masu, količinu kretanja, metabolizam i učestalost dojenja. Ako je moguće, jedite što raznolikije i birajte hranu iz ekološkog uzgoja te nastojte na minimum svesti izlaganje pesticidima i insekticidima te drugim hemikalijama koje se nalaze u hrani koju jedete. Dokazano je da se najviše pesticida nalazi u jabukama, celeru, jagodama, breskvama, spanaću, nektarinama, grožđu, krompiru, borovnicama i zelenoj salati, a najmanje u luku, kukuruzu, ananasu, avokadu, šparglama, grašku, mangu, patlidžanu, kiviju, kupusu, lubenici, slatkom krompiru, grejpu i pečurkama.

Izvor: roditelji.hr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije