Kojim redom niču prvi zubići

Izbijanje prvih zubića veoma je važan period u razvoju deteta i za njega su vezane brojne predrasude i zablude.

Verovanje da je dete koje ranije dobije zube naprednije i inteligentnije apsolutno je pogrešno. Takođe, pogrešno je mišljenje da pre izbijanja zubića dete mora mnogo da balavi, da gura u usta sve što stigne i da dobije visoku tempetraturu. Ovi simptomi zaista se javljaju kod neke dece, ali postoje i bebe kod kojih prvi zubić nikne, a da to roditelji sasvim slučajno i neočekivano primete.

Visoka telesna temperatura kod beba u periodu nicanja zuba iziskuje odlazak kod pedijatra, jer je najčešće reč o infekciji koju treba lečiti na uobičajen način. Prema nekim mišljenjima deca su u periodu izbijanja zuba osetljivija na razne mikroorganizme koji izazivaju visoku temperaturu i stoga je ne treba zanemariviati i smatrati posledicom izbijanja zuba.

U proseku, nicanje mlečnih zuba počinje od šestog meseca života, a završava se u uzrastu od dve i po godine. Međutim, odstupanja su moguća i velika. Ako nicanje mlečnih zubića započne između četvrtog i desetog meseca života, to se smatra normalnim. Svaki drugi period smatra se ranim, odnosno kasnim za prve zubiće.

Redosled nicanja

Najčešće prvo niču donji, a potom gornji centralni sekutići. Zatim izbijaju bočni sekutići, najčešće u periodu od šestog do jedanaestog meseca. Posle pauze od dva-tri meseca niču donji, a potom i gornji prvi kutnjaci.

Nicanje kutnjaka dešava se u uzrastu od jedanaest do osamnaest meseci. Posle njih, između petnaestog i dvadeset drugog meseca života, niču donji, a odmah potom i gornji očnjaci. Poslednji mlečni zubići, drugi kutnjaci – petice, izbijaju u periodu između devetnaestog i tridesetog meseca bebinog života.

Ovo bi bio uobičajen redosled nicanja mlečnih zuba, ali nije ništa neobično ni zabrinjavajuće ukoliko umesto odgovarajućih donjih prvo niknu gornji zubići.

Odstupanja u redosledu, baš kao i u vremenu izbijanja, sasvim su normalna pojava i to ne treba da vas brine. Formiranje krunica mlečnih zubića završava se u uzrastu od dve i po godine, a do treće završi se i proces formiranja korena mlečnih zuba.

Razmaci među zubićima, koji su takođe često predmet predrasuda i zabluda, zapravo su znak normalnog razvoja u ovom periodu, jer nagoveštavaju da će biti dovoljno prostora za pravilno smeštanje stalnih sekutića malo kasnije.

Važno je znati da se krunica (deo zuba koji se vidi) mlečnih zuba formira u desnima pre rođenja, u utrobi majke. Ishrana majke u trudnoći utiče na opšte zdravlje deteta, pa i na kvalitet zuba. Kalcijum, fluor, vitamini D, C, A i pojedini vitamini iz grupe B neohodni su za pravilan razvoj krunica i stoga ishrana trudnica treba da bude raznovrsna i kvalitetna kako bi u njioj bili zastupljeni svi potrebni minerali i vitamini.

Autor: Life Content