Spavaj mi, spavaj, čedo moje milo…

Poređenje „spava kao beba“ često se koristi kako bi se dočarao miran i spokojan san. Ali, da li bebe i mala deca zaista spavaju mirno i bez problema?

San je fiziološka potreba tokom koje se celokupni organizam odmara od svih aktivnosti. Otprilike jedna trećina dana (u zavisnosti od potrebe pojedinca) otpada na spavanje. San ima dve faze koje se u toku noći nekoliko puta smenjuju: dubok i miran san u kojem se telo i mozak potpuno odmaraju tzv. non REM faza i faza u kojoj ne spavamo potpuno mirno (REM faza) i tada sanjamo.
U ranom životnom dobu deteta REM faza sna je brojnija i javlja se odmah nakon uspavljivanja. Potreba za snom je različita u raznim životnim razdobljima. Dete koje raste i razvija se ima drugačiju potrebu za snom nego odrasla osoba. Tek nakon pete godine života (i ova granica je individualna), detetov mozak je razvijen toliko da prihvati celonoćni režim spavanja. Ujedno se razvija i psihička zrelost pa se dete više ne boji odvajanja od majke (ovo se dešava oko treće godine života).

Uspavaj me nežno…
Koliko će i kako dete spavati zavisi od mnogo uzroka: starosne dobi deteta, naravi, okolnosti u kojima živi, ritmu života cele porodice… Novorođenče mnogo spava naročito nekoliko dana posle dolaska na svet. Ono ne razlikuje dan od noći jer njegov organizam ima poseban ritam. Novorođenče je budno samo dok se hrani ili kupa, pa se dešava da u snu provede i do 20 sati dnevno. Ciklus spavanja u tom periodu je kratak, jer se beba budi već nakon dva-tri sata zato što je gladna. U ovom uzrastu beba intenzivno raste (tokom prvog meseca života naraste i do 5 cm) i za to joj je potrebna energija koju dobija čestim hranjenjem. Zato malo dete treba hraniti onda kada ono to zatraži, a ne kako se često (pogrešno) misli – svaka 3 sata. Istina, nisu sve bebe iste i nemaju jednake potrebe za snom i hranom. I način ishrane utiče na spavanje; bebe koje sisaju, brže ogladne i kraće spavaju od onih na veštačkoj hrani, jer im se želudac brže isprazni. Noćni obrok novorođenčetu je neophodan i to dva puta tokom noći u prve četiri nedelje života. Beba glad oseća kao bol pa je i za očekivati da se budi, a ne da prespava celu noć. Prirodno je da dečiji krevetić bude blizu majke, jer će tako i dojenje biti lakše izvodljivo. Mladim majkama buđenje u toku noći ne pada teško, jer im je na prvom mestu instikt da nahrane svoje dete. A blizina majke takođe je od velikog značaja za psiho-fizički razvoj deteta. Postepeno će dete uočavati razliku između dana i noći. Primetiće da noću oko njega nema svetla, ljudi i glasova, za razliku od dana kada sve vrvi od aktivnosti. Zato će vremenom i razdoblja budnosti tokom dana postati duža, a noću će se sve ređe buditi.

3-6 meseci
Kada napuni deset nedelja, većina beba izostavlja noćni obrok, tako da će se redovno probuditi zbog gladi. Razlog buđenju pored gladi mogu biti i mokre pelene, osip, preterano utopljavanje…Dete u prva tri meseca spava u proseku 17 sati dnevno, ali su individualne razlike velike. Zdravo novorođenče će posle dobrog obroka tako čvrsto zaspati da će ga biti gotovo nemoguće probuditi. Posle četiri meseca beba neće više tako čvrsto spavati, pa će ga buka sasvim sigurno probuditi. Ali razlike uvek postoje: neko dete će se trgnuti na svaki šum, a neko neće ni reagovati. Dečaci su u snu nemirniji od devojčica, a deca živahne naravi spavaju manje od svojih mirnijih vršnjaka. Dojenče vrlo često zaspi na majčinim grudima i to mu postaje prijatna navika, pa će se kada ga prebacite u krevetac obavezno probuditi. Dobro je da dete stavite u krevetac dok je pospano, ne treba da ga navikavate da vam zaspi u naručju, jer će se tog ugođaja teško odreći.

6-12 meseci
Doba od šest meseci jedno je od prelomnih razdoblja u toku prve godine života: dete je aktivnije, može promeniti položaj svoga tela, hvata predmete oko sebe, sedi uz pridržavanje… Beba ne voli odvajanje od majke, i počinje se protiviti odlasku na spavanje. Tu nastaju i najčešći problemi koji mogu sezati i do predškolske dobi. Odvajanje od majke kod deteta stvara separacioni strah i čim se u krevetiću nađe samo – počinje plakati. Taj plač traje kratko i san obično savlada dete. Ako je dete uznemireno i plačljivo nemojte ga ostavljati samog, već ga uspavajte, čime ćete izbeći naknadno buđenje i plač deteta. Deca ne vole promene, već rituale na koje su navikla: kada padne noć beba ide na spavanje u svoj krevetić a nakon kupanja, obroka, oblačenja pidžame… Ne treba imati isuviše krut stav i truditi se da dete tačno u minut ispoštuje svoje navike; manja odstupanja treba dopustiti. U vreme spavanja ritam cele obitelji trebao bi biti nešto mirniji, jer će se dete teško odvojiti od razigrane i vesele atmosfere. Kada dete počinje stajati u krevetiću, treba mu blago dati na znanje kada je vreme za spavanje. Iako bi svaka majka najradije popustila i uzela dete u naručje, treba se suzdržati i položiti dete nazad u krevetac. Majka može kratko biti uz dete, pomilovati ga, dati mu omiljenu igračku a onda napustiti sobu i ostaviti dete da samo zaspi.

12-24 meseca
Već krajem prve godine najveći broj dece nerado zaspi i kraće spava tokom dana. Neka deca se noću bude, naročito ako su bolesna ili im niču zubići, te ako im je pretoplo… Ako se vaše dete budi noću i posle navršene godine, to znači da ono još nije usvojilo ritam spavanja tokom cele noći. Takvo dete će vam svakako dati do znanje da je budno, plakaće ili će vas dozivati. Pokušajte da se ne odazovete odmah, ne bi li dete ponovo zaspalo, ali ako se njegov plač produži obavezno otiđite do deteta. Verovatno će mu vaše prisustvo prijati, pa će se smiriti i zaspati. Objasnite detetu da je sada vreme za spavanje, da je napolju noć, da svi spavaju… Buđenje se može ponoviti tokom noći, a postupak uspavljivanja uvek je isti.

Još nekoliko pravila o spavanju

1. Ne pravite veštačku tišinu
Tokom prvih meseci detetovog života, majka je uglavnom uz dete jer ga hrani, pa joj dete ponekad zaspi i na grudima. Iako spava, beba oseća majčino disanje, kucanje srca i oseća se sigurnom. Ako majka i tokom dana stalno bude uz dete, nikome ga ne ostavlja na čuvanje i vodi ga svugde sa sobom – tim pre će se javiti problemi u vezi sa samostalnim spavanjem. A naročito će problema imati roditelji čija deca rastu kao „pod staklenim zvonom“: utišava se radio ili TV, telefon ne sme da zvoni, nenejavljeni gosti nisu dobrodošli, jer zaboga, „vaše dete treba da spava“. Ovakvim ponašanjem roditelji detetu čine „medveđu“ uslugu jer navikavanje na potpunu tišinu za posledicu ima buđenje detata na svaki, pa i najmanji šum. Budite opušteni: ako ste navikli da vam je tokom celog dana uključen TV prijemnik, nemojte tu svoju naviku menjati zbog deteta. Takođe, ako slušate glasniju muziku, ne odričite je se, ali nemojte preterivati. Stišajte zvuk telefona, da njegovo zvonjenje ne bude gromoglasno i da ne razbudi dete baš onda kada je zaspalo. Neka sve ostalo teče svojim tokom. Dete je član vaše porodice i mora da se navikne na navike ostalih članova porodice.

2. Poštujte ritam deteta
Majke koje stalno drže decu u rukama takođe ne postupaju pravilno. Takva deca će se kasnije u detinjstvu teže osamostaljivati i teško sklapati poznanstva. Bebi je sasvim dobro ako leži sama u krevecu, ili se igra u ogradici. Igračke su te koje treba da zabavljaju dete, pa se potrudite da ovako i postupate. Imajte dete uvek „na oku“, ali nemojte stalno da budete spremni da ga uzmete u naručje. Bilo bi dobro ispoštovati ritam bebinih potreba, a to znači da za svaki ritual postoji tačno određeno vreme: u određeno vreme se ustaje, hrani, igra, šeta, kupa dete, a i vreme za odlazak na spavanje trebalo bi da je određeno i da se baš uvek ispoštuje. Tako će dete znati da, kada dođe vreme spavanju, ne postoji ništa drugo što bi ga interesovalo. Ovo je prvi korak koji biste morali sprovesti da bi osamostaljivanje vašeg deteta teklo po planu.

Da proverimo u praksi…
Ako ste tokom prvih deset meseci detetovog života stalno bili uz dete dok je tonulo u san, nakon tog perioda pravo je vreme za neke promene. Potrudite se da prvih dana kada nameravate da sprovedete ove aktivnosti budete sami u kući, dakle da u kući nema gostiju, ili da nije neka proslava… U protivnom, od vaše namere neće biti ništa. Neka detetu njegove omiljene igračke budu nadohvat ruke, a soba u kojoj dete spava poluosvetljena (stona lampa ili prigušeno svetlo jesu pravi izbor).

Prva noć
Zajedno sa detetom otiđite u njegovu sobu, smestite ga u krevet, ušuškajte ga, dajte mu njegove omiljene igračke i poljubite ga za laku noć. Izađite iz sobe a vrata za sobom ostavite otvorena. Po reakciji deteta znaćete koliko je ovo težak poduhvat za njega. Potrudite se da izdržite punih 5 minuta pre nego što se vratite u sobu. Budite izdržljivi u svojoj nameri i znajte da je to što radite pre svega korisno za vaše dete.

Druga noć
Procedura je ista: stavite dete u krevet i izađite iz sobe, sada na 10 minuta. Dete će plakati i dozivati vas, ali vi se potrudite da čitavih 10 minuta ostanete mirni. Kada je ovih „beskrajnih“ deset minuta prošlo, uđite u sobu i uspavajte dete.

Treća noć
Sada se potrudite da izdržite čak 15-20 minuta van detetove sobe. Rezultat bi već trebalo da se nazire, najverovatnije će u prvih pet minuta dete biti potpuno mirno jer je već naviklo da ćete vi doći nakon tog vremena. U tom periodu i iščekivanju ono može i da zaspi.

Svako dete ima svoj ritam i neće svako reagovati na isti način. Pošto vi najbolje poznajete svoju bebu, znaćete kako sa njom treba postupati. Neko dete se na sve ovo privikne „kao od šale“ dok je za drugo to nezamisliv proces. Od senzibiliteta deteta zavisi i kako će prihvatiti ovaj prvi „ozbiljan projekat“ u životu.

Priredila: Vanja Nikolić




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije