Šta deca nasleđuju od roditelja

Nije redak slučaj da beba tamnokosih roditelja nasledi svetlu boju kose od bake ili deke. Ili da se u porodici u kojoj su svi plavooki pojavi dete smeđih očiju. Ako se pitate kako je to moguće, ukratko ćemo vam objasniti funkcionisanje genetike…
„Isti je tata!“ ili „Ima tvoj nos!“, neizostavni su komentari koji će vam uputiti prijatelji i rodbina kada prvi put vide vaše novorođenče, bez obzira na to da li je to istina ili nije. I zaista, ponekad se dešava da dete ne nasledi fizički izgled od roditelja već od drugih krvnih srodnika, što je posledica zamršene i komplikovane igre gena koja započinje u trenutku začeća deteta. Čiji će geni prevladati i na koga će dete ličiti, zavisiće od brojnih genetskih predispozicija.

Tatino dete
Da li ste se ikada zapitali zašto se većini novopečenih očeva čini da je novorođenče njegova „slika i prilika“, čak i onda kada je očigledno da beba ne liči na njega? Ta se slika stvara u muškarčevom mozgu jer mu je potreban „dokaz“ da je dete njegovo. Zvuči surovo, ali je istinito: tek nakon što mu mozak pošalje signal o tome da beba ima njegove oči i nos, u njemu će se probuditi „mužjački nagon“ koji će pokrenuti njegovu potrebu da štiti, brani i hrani svoju porodicu. Ova pojava stara je koliko i ljudski rod: ako muškarac u svom potomku ugleda mini-kopiju samog sebe, tek onda će se u njemu probuditi, inače urođeni, zaštitnički nagon. Pre mnogo hiljada godina, taj ga je nagon terao da donosi ulov i brani kuću od neprijatelja, a u današnje vreme on se ispoljava u obliku opšte brige o detetu i supruzi. Žene su sasvim drugačije: u njima se majčinski nagon razvija uporedo sa saznanjem da su trudne.

Boja bebinih očiju
Većina beba rađa se s plavim očima. To se dešava zbog toga što geni koji određuju boju očiju još uvek nisu aktivirani, pa u šarenici oka još uvek nema dovoljno pigmenta. Kasnije, a najčešće oko detetovog prvog rođendana, taj gen postaje aktivan, te boja bebinih očiju počinje da se menja u skladu sa genetskim zapisom koji je nasledila od roditelja (ili nekih drugih predaka). Što više pigmenta oko dobije, to mu je boja tamnija. I još nešto: gen tamnih očiju je dominantan, dok je onaj za svetle oči recesivan. Dakle, ako beba nasledi gen za smeđe oči od tate i gen za plave oči od mame, postaće smeđooka. Međutim, ako beba nasledi gen za plave oči od oba roditelja, biće plavooka. Siva, zelena i druge boje očiju rezultat su komplikovanijih genetskih kombinacija.

Nepredvidljiva igra gena

Nemoguće je predvideti kako će se vaši i suprugovi geni pomešati i kako će „podeliti uloge“. Broj mogućih kombinacija doslovno je neograničen. Beba može da nasledi vašu bujnu kosu i tatine pune usne (što će vas obradovati), ali i dedine velike uši (što će vas, pak, rastužiti). Da stvari budu još zamršenije i neizvesnije, neke fizičke karakteristike mogu da preskoče jednu ili dve generacije, pa da se pojave u trećoj.
„Oduvek sam se pitala na koga naš sin ima riđu kosu“, priča jedna mama koja ima petogodišnju Maju i dvogodišnjeg Vukašina. „A onda sam jednom prilikom naišla na fotografiju muževljeve prabake i istog trenutka bilo mi je jasno kolika je moć gentike!“
Naprosto, nemoguće je predvideti koje će se osobine predaka ispoljiti kod vašeg mališana, ali je zabavno prepoznavati ih i otkrivati.

Redosled stvari

Uvek postoji šansa da se u genetski kod roditelja umešaju i geni njihovih predaka. Međutim, genetsko nasleđe samo je jedan deo priče o tome kako će izgledati vaše dete. Poznato je da niko nije isključivi produkt genetike, već i uticaja sredine i načina odrastanja. Fizičke odlike deteta nije teško uočiti i utvrditi od koga potiču, ali to ne može da se kaže i za njegov karakter i temperament. Postoje naučni dokazi za to da bebe nasleđuju muzički talenat i IQ od roditelja. Takođe, naučnici smatraju da je otprilike polovina karakternih osobina urođena (introvertnost, ekstrovertnost, agresivnost, kreativnost i sl.) S druge strane, neki stručnjaci veruju da sve to nije tako jednostavno. Informacije u genima možemo porediti sa receptima za pripremu hrane. Dve osobe mogu da spremaju isto jelo sledeći uputstva iz istog recepta, a da ipak dobiju različite rezultate. Ova teorija može da objasni zbog čega je vaš sinčić sin tih i povučen (baš kao njegov tata), dok mu je starija sestra prava energična „lavica“ (kakvi ste vi). Ipak, svaka osoba ima oko 35.000 različitih gena, što znači da su mogućnosti gotovo neiscrpne!
Svaki čovek je fascinantna i jedinstvena kombinacija gena, pomešana sa uticajem faktora iz sredine u kojoj odrasta. Da nije tako, živeli bismo kao u nekom naučnofantastičnom filmu, u kojem bi se sve bebe rađale kao klonovi svojih roditelja. Na kraju, jedna stvar je nepobitna istina: na celom svetu ne postoji apsolutno niko ko je nalik vašoj bebi i po tome je ona neponovljiva i jedinstvena!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije