22.11.2010 Moja Beba

Šta kada mama NE može da DOJI bebu?


Postoji više razloga zbog kojih žene ne mogu da doje svoje bebe. Ako je to slučaj, veoma je važno znati osnovna pravila ishrane veštačkim mlekom…

Dobro je poznato koliko blagotvorno dejstvo na zdravlje deteta ima majčino mleko i da ono adaptirano treba davati samo onda kad majka ne može da doji. Neonatolozi i pedijatri predlažu upotrebu veštačkog mleka jedino ako postoje opravdani razlozi za to. U svakom slučaju, postoji veliki izbor veštačkog mleka, samo treba znati kako se u tome orijentisati…

Veštačka hrana je potrebna ako…

Majčino mleko svakako je najbolji izbor za vašu bebu ali ukoliko vaš mališan ima celiakiju, fenilketonuriju ili intoleranciju na laktozu jedino rešenje je adaptirano mleko. U porodilištu se prvih dana bebi rade analize koje pokazuju da li majčino mleko i u najmanjem slučaju predstavlja opasnost po zdravlje deteta. U slučaju da su ovakve analize pozitivne, lekar će vam objasniti koja adaptirana hrana se preporučuje vašoj bebi.
Postoje i individualni slučajevi kada lekar preporučuje da je bolje da majka ne doji bebu. I to u slučaju:
* Težeg oblika mastitisa .
* Bolesti srca i krvnih sudova i ozbiljnih poremećaja cirkulacije.
* Poremećaja u radu štitne žlezde (hipertireoza).
* Razlike u rezus-faktoru i različite krvne grupe majke i deteta (u specifičnim slučajevima).
* Ponekad je majka prinuđena da prekine sa dojenjem bebe ukoliko mora da koristi određene lekove koje mogu da naškode detetu.
* U nekim slučajevima majka jednostavno nema dovoljno mleka – tako da mora da koristi i veštačku hranu.

Pravilan izbor
Ako vam je lekar predložio da mališana ipak hranite veštačkim mlekom, sa pedijatrom se konsultujte oko izbora, koje je najbolje baš za vašu bebu. Ukoliko zbog zdravlja deteta morate da ga hranite veštačkom hranom, obavezno neka vam je lekar preporuči. Nastavite sa istim mlekom ako su dete već u porodilištu hranili na flašicu, i nije imao nikakve probleme (alergije i slično).
Za bebe do šestog meseca najbolje je izabrati visokoadaptiranu hranu, a za starije manje adaptiranu. Visokoadaptirano znači da je po sastavu približno kvalitetu majčinog mleka. Osnovu većine veštačke hrane čini kravlje mleko koje se i pored slične nutritivne vrednosti suštinski razlikuje od majčinog. U veštačkom mleku je veći sadržaj belančevina, kalcijuma, kalijuma, natrijuma i drugih minerala, dok je nivo ugljenih hidrata, masti i vitamina manji. Kravlje mleko se u procesu proizvodnje obogaćuje neophodnim vitaminima i mikroelementima, a postoje i formule sa proteinima soje koje ne sadrže belančevine životinjskog porekla.
Kako beba raste, tako se organi za varenje navikavaju na „pravu“ hranu, pa je tada poželjno koristiti delimično adaptiranu mlečnu formulu. Preporučljivo je da bude od istog proizvođača kao prva, da bi se dete lakše i brže naviklo. Kada se odlučite za promenu i počnete da koristite veštačko mleko od drugog proizvođača, nemojte mnogo eksperimentisati. Uz dogovor sa lekarom odlučite se za jednu i pet dana posmatrajte reakcije mališana. Reakcije netolerancije su bolovi u stomaku, stalno podrigivanje. Promena stolice je normalna pojava u prva 2-3 dana jer se mališan navikava na novo mleko, ali ukoliko i posle toga primetite neke promene, obavezna je konsultacija sa pedijatrom.
Uverite se da u sastav mleka ulaze sledeći neophodni sastojci:
* Taurin (aminokiselina) koji učestvuje u formiranju moždanog tkiva, mrežnjače, varenju i usvajanju masti, i formiranju imuniteta.
* Lipidi – koji su takođe neophodni za formiranje moždanog tkiva i mrežnjače.
* Surutka – u smesama kojima je osnova kravlje mleko ona zamenjuje kazein (belančevina u mleku) i takva formula se lakše vari.
Kod nas je na tržištu najviše zastupljeno mleko u prahu, tj. koncentrovana tečnost koja se rastvara u vodi (običnoj ili sterilisanoj) koja je zagrejana na 50-60° C. Ovo je daleko jeftinije ali je potrebno više vremena za pripremu, međutim, postoji i adaptirano mleko iz konzerve koje se samo naspe u sterilnu bočicu i spremno je za jelo, međutim daleko je skuplje. Takođe, postoji i mleko u bočicama za jednokratnu upotrebu od 125 i 250 ml, koje je posebno pogodno za putovanje, ali se kod nas teško može nabaviti.

Specijalne mlečne formule
U nekim slučajevima kada dete ima neke zdravstvene probleme, potrebno je posebno obratiti pažnju na izbor adaptiranog mleka jer postoje različite specijalne formule.
1. Ako beba često ima proliv, izaberite formulu bez laktoze ili niskolaktozno mleko.
2. Ako postoji intolerancija na laktozu i saharozu, preporučuje se specijalna mlečna formula čija je osnova sojino mleko.
3. Slabije bebe, nedonoščad i bebe koje imaju alergiju na belančevine iz kravljeg mleka treba da piju adaptirano mleko u čijoj se osnovi nalaze belančevine iz surutke.
4. U slučaju celiakije, preporučuju se mlečne formule bez glutena.
5. Deci sa fenilketonurijom formule bez fenilalanina.
6. U slučaju alergija, preporučuje se mleko iz konzerve ili adaptirano sojino mleko koji ne sadrži laktozu, radi boljeg podnošenja.
Bez obzira na problem koji ima vaše dete, obavezno se prvo posavetujte sa lekarom oko izbora veštačkog mleka, ali i porazgovarajte sa prijateljima i poznanicima, jer će vam svaki savet oko ovog načina ishrane bebe dobro doći.


Koliko je detetu dovoljno hrane?

Majke veoma često nisu sigurne koliko je detetu dovoljno hrane, da li da naprave celu flašicu ili ne?!
Količina (zapremina) mleka koja se daje po obroku je sledeća:
Prvi mesec: 70 – 90 ml
Drugi mesec: 90 – 120 ml
Treći – četvrti mesec: 120 – 150 ml
Od četvrtog do šestog meseca: 150 – 180 ml
Od šestog meseca: 210 – 240 ml

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Prethodna vest

Sledeća vest

još iz kategorije