Ostavi, to je moje!

Ako vaš dvogodišnjak često izgovara ovu rečenicu – nemojte brinuti, reč je o potpuno normalnoj razvojnoj fazi. Evo nekoliko saveta kako da je lakše i brže prebrodite

”Daj to ovamo! Ne može, to je moje! Ne dam! Mamaaa!”
Zvuči vam poznato? To je zato što se vaš trogodišnjak ne može pomiriti s činjenicom da neke stvari treba podeliti. Nemojte brinuti, radi se o potpuno normalnoj razvojnoj fazi. To što odbija da podeli bananu sa sestrom ili ne dozvoljava drugarina da se igraju s njegovom igračkom, ne znači da je sebičan – samo se ponaša u skladu sa svojim uzrastom. Da biste mu pomogli da prevaziđe ovu veoma stresnu i tešku fazu, važno je da znate i razumete kroz šta zapravo prolazi.
Deca ovog uzrasta su potpuni egocentrici. To znači da oni pretpostavljaju da ceo svet misli, čuje, oseća i želi iste stvari kao i oni. Zapravo, vaše dete je ubeđeno da je ono centar sveta i – nije mu lako. Da bi bilo u stanju da deli, mališan mora da ima izgrađenu empatiju, odnosno da je u stanju da se stavi u poziciju druge osobe, a priznaćete da je to na uzrastu od dve ili tri godine nemoguća misija. Tek su šestogodišnjaci sposobni za empatiju.
Ipak, ovo ne znači da treba pustiti detetu da svojata stvari pod izgovorom ”još je mali” – od prvog dana navikavajte ga i usmeravajte da nauči da deli.

TOP-SAVETI
1 POKAŽITE KAKO
Budite model! Jedino tako kod deteta možete razviti željeno ponšanje. Koristite svaku priliku da pokažete mališanu kako se deli. Kad jedete, ponudite mu ”griz”, ili kupite jednu kesicu grickalica i svi jedite iz nje, hranite se međusobno. Još bolje, pokušajte da pronađete omiljenu igračku iz detinjstva (ili je kupite, ali da to vaše dete ne sazna), pa se menjajte igračaka. Šta god da delite, uvek ističite kako uživate u činu davanja. Koristite svaki trenutak kad neko nešto od vas pozajmi da napravite poučnu priču. Slobodno preuveličavajte, ”nakitite” je zanimljivim detaljima, kako bi vaš mališan osetio potrebu da i on postane novi superheroj Delilac. Ako imate starijeg sina ili ćerku, neka se i oni priključe. Iznenadićete se koliko se brže i lakše uči od velikog bate ili seke.

2 PLANIRAJTE UNAPRED
Ukoliko vaš mališan ima problem s deljenjem igračaka, a drugar mu dolazi u posetu, dogovorite se s roditeljima drugog mališana da i oni ponesu neke igračke. Mališani obožavaju nove stvari i ubrzo će vaše dete shvatiti da će se morati i odreći neke od svojih igračaka kako bi došlo u posed novog rekvizita za igru.
Tokom posete drugara, preporučljivo je da igračke iz kategorije ”samo moje” budu sklonjene na sigurno mesto. Na pod stavite prostirku na kojoj će se nalaziti igračke koje svi mogu da koriste. Neka dete samo napravi izbor šta je za deljenje a šta nije, kako bi se opasnost ”svojatanja” svela na minimum.

3 DAJTE MU MOGUĆNOST DA DELI
Koristite svaki mogući trenutak kako biste podstakli dete da poželi da deli. Čak je i čišćenje stola nakon večere korisna lekcija, jer time što će odneti tanjir u sudoperu ili vratiti činiju s hlebom na mesto, vaš mališan uči kako se dele obaveze. Ne zaboravite to i da pohvalite – deca vole kada hvalite njihove postupke.
Divna prilika da se mališan ”pokaže na delu” može biti i prikupljanje stare odeće ili igračaka koje ćete zajedno odneti onima koji ih nemaju. Neka vaš orman bude prvi na udaru kako bi mališan i sam poželeo da pokloni neke od svojih stvari.

4 UČITE DETE EMPATIJI
Pomozite svom mališanu u istraživanju i upoznavanju emocija drugih ljudi, tako što ćete svaki put kad se ukaže prilika pričati na tu temu. Ako se sukobi s nekim od drugara, pitajte ga: ”Šta misliš, kako se sad oseća Marko pošto nisi hteo da mu daš svoj bicikl?“, ili: „Da li bi želela Sari da daš svoju lutku, da ne bude tužna?”.
Nabavite što više slikovnica na temu emocija ili odštampajte slike s različitim izrazima lica, pa zajedno pogađajte ko se kako oseća i zašto. Podstaknite svoje dete da oglumi neku od emocija, pa smislite priču na temu te njegove emocije.
Što više budete vežbali, to su bolje šanse da će vaše dete jednoga dana lakše tumačiti i razumeti i komplikovane ljudske emocije.

5 PRIZNAJTE MU SVAKI NAPOR
Roditelji provedu mnogo vremena usmeravajući svoju decu na pravi put, ispravljajući pogrešno ponašanje i kritikujući, pa često zaborave da pohvale kad konačno shvate šta se od njih očekuje. Trudite se da ne propustite da istaknete trenutak kada vaš mališan voljno podeli igračku ili kolačić sa svojim drugom (čak i ako ste na to morali da ga podsetite). Stavite mu do znanja koliko ste srećni zbog njegovog gesta i istaknite koliko je time učinio i svog druga srećnim. Malo-pomalo, ovo podsticanje će imati pozitivan učinak, a vaš mališan će jedva čekati sledeću priliku da i vas i svog dugara učini srećnim (ili bar čuje reči hvale za svoje lepo ponašanje – što je veliki pomak).

ISKUSTVO MAME
Kada je Maša imala dve i po godine, imali smo velikih problema s deljenjem stvari. Išlo je tako daleko da ju je i sama pomisao da mora nekome dati griz kolačića dovodila do suza i histerije. Onda mi je jednoga dana, dok sam je uspavljivala njenom omiljenom pesmom ”Jednog zelenog dana”, sinula ideja i počela sam da koristim deo ”podelimo ga nadvoje, sad pola sna je tvoje” kao okidač svaki put kad je Maša trebalo nešto da deli. Nakon izvesnog vremena i sama je počinjala da pevuši te stihove kako bi sebe ubedila da podeli nešto.
Mašina mama Jelena

KAD JE VREME DA SE UMEŠATE
Nemojte očekivati od trogodišnjaka da voljno deli, ali koristite svaku priliku da ga podstaknete da se smenjuje u igri sa svojim drugarima. Bilo da se radi o igranju određenom igračkom ili vožnji bicikla, ohrabrite mališana i objasnite mu da će doći i njegov red. Možete reći nešto poput: ”Kada Nemanja završi s igrom, daće ti svoj autić, a ti njemu onda ponudi svoj kamion”, ili: ”Sačekaj da Sara odvoza još jedan krug trotinetom, pa se menjajte. Ti njoj daj svoj bicikl.” Budite kad god je moguće u kontaktu s roditeljima drugara s kojima se vaš mališan druži, kako bi deca ponela slične igračke i time bila motivisana da se menjaju.
Ako ipak dođe do sukoba, nemojte odmah uskakati i uzimati stvar u svoje ruke. Dobro je pustiti decu da sama pronađu rešenje. Videćete da je i to moguće (osim ako vas ne preduhitri neka od dežurnih mama sudija), jer često se dešava da deca samo ”odmeravaju snage” i da im zapravo i nije do tuđe igračke, već do reakcije. Ako samostalno uspeju da se dogovore, to će biti najvrednija lekcija za njih.
Naravno, onog momenta kada krenu da ”sevaju pesnice” ili ”lete igračke”, smireno priđite, lagano spustite deci ruke i objasnite da nema potrebe za udaranjem – ima dovoljno igračaka, a onu oko koje je nastao problem vratite roditelju vlasnika i zamolite da je skloni dok se ne smire strasti.

ŠTA RADITI AKO MALI TVRDOGLAVKO NE POPUŠTA
Ukoliko i pored svih pohvala, podsticaja, pozitivnih primera i ubeđivanja vaše dete i dalje odbija da deli, nemojte ga forsirati, a pogotovo ne kažnjavati. Kazna, posebno na ovom uzrastu, neće doneti ništa dobro. Može samo izazvati još veći bunt i otpor.
Stavite do znanja mališanu da ste tužni zbog njegovog ponašanja i to je sve. Ne pravite dramu. U njemu se sigurno vodi borba i možda mu je potrebno da samostalno pronađe način kako da se izbori sa svojim vršnjacima i njihovom željom da mu ”preotmu” stvari.
Imajte na umu da je to što zadržava stvari za sebe ponekad i poželjno. Uostalom, šta bi bilo s njegovim stvarima kada bi ih davao svima. I ne brinite, sva deca u nekom trenutku počnu da dele sa svojim drugarima, između ostalog i zato što shvate da je to jedini način da dobiju partnere u igri.

Foto: Guliver/Thinkstock