Na kafi sa psihologom: Roditelji, oprez! Video igre mogu izazvati poremećaj ponašanja

Juče sam se šalila da, ove godine, dve grupe sagovornika novinaru garantuju da nije “promašio temu” – jedno su sportisti, a drugo psiholozi. Spremajući rubriku koja će biti u jednom od sledećih brojeva “Lepote i zdravlja”, u kontaktu sam sa pet psihologa. Jedan od njih je Vlajko Panović, s kojim sam se videla pre dva dana.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Dok smo razgovarali, nedaleko od kafića se zaustavio dečak, koji nije imao više od devet godina. Nije skidao pogled sa telefona, na kojem je očigledno igrao neku igricu. Nije mu smetalo što je tog trenutka bilo 35 stepeni u hladu, a na novobeogradskom asfaltu ko zna koliko. Petnaestak minuta kasnije, on je i dalje “pretrčavao” prstima po displeju telefona. Sedeti u tom trenutku preko puta psihologa sa dugogodišnjim iskustvom, a ne zamoliti ga da prokomentariše situaciju, gotovo je nemoguće.

Izjavu psihologa Vlajka Panovića u vezi sa igranjem video igrica pogledajte OVDE.

Autor teksta: Brankica Treskavica