26.02.2018 Saveti

Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku

Tokom 19. i 20. veka medicina se „otrgla“ iz zagrljaja dogmi koje su poticale još iz srednjeg veka i koje nisu dozvoljavale potpuni naučni zamah. Nova naučna dostignuća su se smenjivala do tada neviđenom brzinom.

Guliver/Getty Images

Guliver/Getty Images

 

Razvoj medicinske mikrobiologije, infektologije i razvoj antimikrobne terapije smanjili su obolevanje i smrtnost od infektivnih bolesti na do tada najniži nivo u istoriji ljudske vrste.

Takođe, sve bolji uslovi za život i bolja, pravilna ishrana učinili su da se prosečan ljudski vek jako produži.

Dostignuća savremene medicine omogućuju multidisciplinaran pristup u dijagnostici i terapiji. Do dijagnoze bolesti može se doći na više načina, korišćenjem različitih savremenih postupaka. Postoji veliki broj infektivnih bolesti za koje se sa prilično velikom verovatnoćom može pretpostaviti uzročnik.
Na primer, uzročnik gnojne angine je streptokok grupe A, uzročnik tuberkuloze je bacil tuberkuloze, uzročnik gonoreje je gonokok itd. Vremenom, uočeno je da mikroorganizmi poseduju urođenu „osetljivost“ i „neosetljivost“ prema različitim vrstama i grupama antibiotika.

Takođe, tokom poslednjih 60 godina otkriveno je i sintetisano na desetine novih antibiotika, od kojih su mnogi ušli u upotrebu.

Sve napred iznete činjenice ukazuju na to da je borba sa infekcijama jednostavna, rutinska i predvidljiva stvar. Nažalost, nije tako. Višedecenijska (zlo)upotreba antibiotika dovela je do promene obrazaca osetljivosti mikroorganizama prema antibioticima. Takođe, sposobnost mikroorganizama da se prilagode novim uslovima je izuzetna.

Lekovi koji su dugo i suvereno korišćeni danas često više nisu efikasni. Danas postoje mikroorganizmi neosetljivi na veliki broj različitih antibiotika, a to predstavlja veliki terapijski problem.

Zbog toga, kada ste bolesni i kada vaš lekar smatra da postoji potreba da vam se uradi mikrobiološki pregled, uradite ga. Dobra i pravovremena mikrobiološka dijagnostika omogućuje vašem lekaru da dobije potrebne informacije o uzročniku bolesti, primeni optimalnu terapiju, olakša i skrati tok bolesti i spreči nastanak i širenje mikroorganizama neosetljivih na antibiotike. Svetska zdravstvena organizacija je borbu protiv infektivnih bolesti i pravilnu upotrebu antibiotika postavila kao jedan od prioriteta.

Važno je znati

– lečite se antibioticima samo onda kada vaš lekar smatra da je to potrebno, a prema rezultatima mikrobiološkog pregleda;

– lečite se dovoljno dugo, onako kako vam je lekar naložio;

– nemojte nikada uzimati antibiotike na svoju ruku;

– mikrobiološka dijagnostika je brz način da vaš lekar dobije sve informacije potrebne za vaše lečenje.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije