Ponašanje roditelja prema deci: Bumerang koji se uvek vraća!

Onako kako se vi ponašate prema detetu – dete će se ubrzo ponašati prema vama. Izađite iz začaranog kruga. Budite dobar model za kopiranje.

Foto: Pixabay/Free Images

Većina roditelja voli da se hvali kako u svojoj porodici neguje odnose poverenja i ravnopravnosti između dece i roditelja. Pa ipak, svima su poznate situacije kada dete pita: Zašto ja ne mogu a ti možeš… (da pušim, gledam duže TV, lažem…) a roditelj odgovora: Drugo sam ja.

Šta to u stvari znači? Kako je detetu zabranjeno ono što smo sami sebi dozvolili? Koliko dopuštamo slobode sebi a koliko njima? O kakvoj ravnopravnosti mi govorimo? Da li naša deca zaslužuju takvo naše ponašanje i takve odgovore? Kako će primer koji im dajemo uticati na njih? Može li nam se naše sopstveno loše ponašanje vratiti kao bumerang?

Mi, kao odrasle osobe slažemo mnogo puta u toku dana, a da toga najčešće uopšte nismo svesni. Svaki put kada vas neko upita kako ste, a vi odgovorite da ste dobro, vrlo verovatno tako odgovarate ne zato što se zaista osećate dobro, već zato što nemate dovoljno bliskosti za dublju komunikaciju, nemate vremena, ili mislite, da se zapravo, nikoga ne tiče vaše raspoloženje.

Međutim, ma koliko puta mi slagali u toku dana, obično ne tolerišemo ni najmanju laž svog deteta. U želji da budemo potpuno upućeni u njegov život, da imamo kontrolu zaboravljamo ne samo da dete ima pravo na svoju privatnost i odluku da nam nešto ne kaže, već da je i za njega samog dobro da ume ponekad i da slaže.