Stres i trudnoća ne idu zajedno!

Ukoliko je buduća majka pod stresom, u njenom telu izlučuju se štetni hormoni koji smanjuju broj neurona u bebinom mozgu. Dakle, klonite se stresnih situacija koliko god je to moguće, učinićete svom detetu (i sebi) veliku uslugu!

Mnogi ljudi ne znaju koliko je stres štetan za zdravlje. Štaviše, većina ljudi ne prepoznaje njegove simptome, pa ne zna ni kako da ih otkloni. Istina, nemoguće je živeti u današnjem svetu, a nikada ne doživeti stres. Međutim, ako upoznate ”neprijatelja”, lakše ćete s njim izaći na kraj. Trudnice su naročito osetljive na štetno dejstvo stresa, jer on uzrokuje izlučivanje štetnih hormona koji slabe njen imunitet, otežavaju varenje, ubrzavaju rad srca i, što je najvažnije, preko posteljice ulaze u bebin organizam praveći u njemu darmar.

Kako stres deluje na organizam?

Da biste razumeli kako funkcioniše mehanizam stresa i u kojoj meri je štetan po ljudski organizam, zamislite zebru široko razrogačenih očiju i prašinu koja pršti pod njenim kopitima dok galopira pred lavicom koja je proždrljivo proganja. U trenutku kada je zebra otkrila lavicu, signal iz njenog mozga pokrenuo je rad adrenalne žlezde smeštene na vrhu bubrega, koja tada počinje da izlučuje hormone stresa: adrenalin, noradrenalin i kortizol.

Ovi hormoni smesta ubrzavaju zebrine otkucaje srca, tok krvi i disanje, a sve to neophodno je da bi životinja mogla pobeći pred napadačem. Ti hormoni istovremeno prekidaju sve procese u organizmu (probavu, rast, ovulaciju, reakciju imunološkog sistema, kao i grananje i nicanje neurona u mozgu), koji zebri nisu potrebni dok god je zaokupljena borbom za goli život. Sad joj je potrebna samo brzina i ništa drugo. Ako uspe da se izbavi iz nevolje, njene vitalne funkcije ubrzo će se vratiti na normalu. To je veoma važno, jer bi bez njih uginula, završila bi isto kao da su je ščepale snažne lavičine čeljusti.

Pod normalnim okolnostima, nakon što životinje u divljini prežive stresne situacije izazvane borbom ili begom, vraćaju se paši ili dremanju na popodnevnom suncu. Luda jurnjava jeste gruba i okrutna, ali je zato njihov stres akutan i privremen, odnosno njegovo štetno dejstvo jeste kratkotrajno i ne ostavlja trajne posledice po njihovo zdravlje. Međutim, kod ljudi je stvar mnogo drugačija: kada ste neprestano pod stresom, vaše telo se ponaša kao da vas neko stalno progoni.

Šta se, zapravo, dešava u organizmu?

U svom radu na Stanfordu, Sapolski je otkrio da tokom dužeg perioda pod hroničnim sresom kortizol i hormoni povezani s njim uzrokuju da nervne ćelije u određenim delovima mozga gube svoje grane i umiru. To s vremenom može dovesti do slabog pamćenja, nejasnog razmišljanja i manjka kreativnosti. Zbog ostalih negativnih učinaka stresa, koji dovode do prekidanja pojedinih vitalnih funkcija, hormoni stresa u organizmu s vremenom uzrokuju hroničan umor, bolove u mišićima, povišen krvni pritisak, čir na želucu, problem s plodnošću i povećanu ugroženost od svih bolesti.

Kako stres deluje na trudnicu i njenu bebu?

Kao što galopirajuća zebra doživljava privremeni prekid toka reprodukcije, tako i trudnica delovanje hroničnog stresa prenosi na fetus. Povećane vrednosti kortizola preusmeravaju protok krvi, te ona umesto da snabdeva matericu i plod, cirkuliše prema drugim delovima njenog tela. Posledica ovoga jeste smanjenje količine kiseonika i hrane koju dobija plod – u ekstremnim slučajevima čak i do 60%! Hormoni stresa prolaze kroz placentu ubrzavajući pritom otkucaje bebinog srca. Iako prolazak hormona stresa kroz posteljicu još uvek nije dovoljno izučen, pretpostavlja se da hormoni stresa u fetalnom mozgu deluju isto kao i kod odraslih – smanjuju broj neurona u mozgu i sprečavaju njihovo potpuno formiranje.

Stres je neprijatelj!

Istraživanja su dokazala da što je veći stepen teskobe kod buduće majke, veća je verovatnoća da će patiti od mučnine tokom cele trudnoće. Osim toga povećava se mogućnost da će porođaj biti dug i bolan. Beba koja je duže vreme bila izložena dejstvu hormona stresa biće nemirna, razdražljiva, sklona stomačnim grčevima i raznim infekcijama. Ironično je to što mnogi parovi koji odgađaju trudnoću do srednjih ili kasnih 30-ih godina, nadajući se većoj stabilnosti u karijeri i finansijama, smatraju da je njihov nivo stresa tokom trudnoće veći jer se brinu zbog eventualnih problema uzrokovanih majčinim godinama. Uzrok tom hroničnom stresu najčešće su zastrašujuće priče koje pred buduću majku serviraju ”dobronamerni” članovi porodice. I to baš u periodu kada su majci i njenom još nerođenom detetu potrebni mir i spokoj.

Kako se odbraniti od stresa?

U mnogim kulturama širom sveta period trudnoće vekovima se smatra vremenom mira i spokoja. Primera radi, drevna japanska Taikio tradicija opominje trudnice da izbegavaju bučne prepirke uličnih prodavaca te da se drže mirnih vrtova i zvukova zvončića i udaraljki pokretanih vetrom. U Šekspirovom delu ”Henri V”, ledi Grej glasno brine o tome da ”tuga i suze mogu ugušiti ili udaviti” njeno još nerođeno dete.
Savremenim ženama su pak zdravstveni časopisi, razna literatura i internet – zamena za tradiciju i predrasude. One u njima pronalaze savete za opuštanje, meditaciju i relaksaciju, joga vežbe i druge metode kojima se može sniziti nivo hormona stresa u organizmu. Međutim, bilo koja metoda koja umiruje buduću majku (šetnja gradom, odlazak u prirodu, čitanje knjige, pletenje…) i koja uspe da zaustavi ”kaskajućeg lava”, dobra je za buduće mentalno i emocionalno blagostanje njenog deteta.

Nekoliko pravila koja ”ubijaju” stres:

– Ako ste ljubazni prema drugima, budite i prema sebi: ne namećite sebi više obaveza nego što možete da postignete.
– Ne doživljavajte stvari isuviše tragično, jer one to najčešće nisu. Ljudi su skloni da preuveličavaju probleme.
– Glagol ”morati” zamenite glagolima ”želeti” i ”trebati”.
– Prihvatite činjenicu da se stvari najčešće ne odvijaju onako kako smo planirali.
– Svakog dana posvetite malo vremena aktivnostima koje vas opuštaju (šta god to bilo!).
– Smejuljite se, osmehujte, smeškajte, smejte… čak i kada vam nije do toga!