11.08.2014 Porođaj

Baby blues, postporođajna depresija i psihoza: Koja je razlika?

Većina novopečenih mama, nakon što početno uzbuđenje splasne, počinje da doživljava niz zbunjujućih i kontradiktornih emocija (tzv. „baby blues“) koje su zapravo potpuno normalna reakcija na jednu novu i drugačiju životnu situaciju.

Depressed-young-woman-007

Baby blues

Postporođajna tuga ili baby blues javlja se od dva do pet dana nakon porođaja, traje do mesec dana, a doživljava ga 80 do 90 odsto žena.

Veliki uticaj na ovo stanje, osim psihičkog stresa zbog samog porođaja, imaju i hormonalne promene koje se događaju za vreme i nakon porođaja, zatim umor i neispavanost, bol uzrokovana epiziotomijom ili carskim rezom, mastitis ili bilo koji drugi problemi sa zdravljem mame ili bebe. Takođe, nakon prvih nekoliko dana mami i bebi su manje dostupni raznorazni vidovi socijalne podrške (muž, ako je i dobio nekoliko slobodnih dana zbog rođenja deteta, mora da se vrati na posao, bake i prijatelji prestaju intenzivno da pomažu).

Glavne karakteristike postporođajne tuge su manjak energije, slabost, ranjivost, nagle promene raspoloženja, plačljivost, zbunjenost. Mnoge žene osećaju da je beba prevelika odgovornost za njih, oplakuju gubitak svoje slobode ili su pak uverene da ih niko ne voli i ne može voleti. Treba naglasiti da su svi ovi simptomi pojačani kod žena koje su rodile carskim rezom ili pak kod žena koje same odgajaju svoje dete.

Baby blues prolazi sam od sebe, potrebno je samo nekoliko dana odmora i velika podrška i pomoć okoline.

Postporođajna depresija

Postporođajna ili postpartum depresija počinje da se javlja u prvih četiri do osam nedelja nakon porođaja, mada se to može dogoditi i kasnije, tokom prve godine detetovog života.

Ona traje mnogo duže od „baby bluesa“, čak i do godinu dana, te su joj i simptomi ozbiljniji – uglavnom su slični znakovima prave depresije: osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti, nedostatak energije i motivacije, poremećaji ishrane i spavanja, nedostatak interesa za seksualne odnose, osećaj nesposobnosti za nošenje sa zahtevima okoline, razdražljivost, plačljivost. Takođe je vrlo karakteristična i anksioznost koja se oslikava u nedostatku privrženosti bebi i osećaja krivice zbog toga.

Postpartum depresiju doživljava 10 do 16 odsto mama, a lečenje se uglavnom sastoji od adekvatne psihoterapije i eventualnog uzimanja antidepresiva, dok je kod blažih simptoma ponekad dovoljno i savetovanje psihologa.

Postporođajna psihoza

Kod 0,1 do 0,2 odsto žena u prve četiri nedelje nakon porođaja, može se javiti vrlo ozbiljno i kritično stanje postporođajne psihoze.

Karakterišu je nagle promene raspoloženja, paranoja te halucinacije usmerene ka ideji da je dete zlo, demonsko i slično. Majka često razmišlja o detetovoj smrti i vrlo je sklona ranjavanju i povređivanju same sebe, bebe ili ostalih ljudi u svojoj okolini.

Iz ovoga je vidljivo da je mami potrebna hitna medicinska pomoć i hospitalizacija.

Postporođajna psihoza uglavnom se javlja kod žena koje i inače pate od težih psihičkih bolesti.

Izvor: index.hr, M.G.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije