08.07.2015 Porođaj

Sramota: Užas i strahote sa kojima se suočavaju porodilje u Srbiji

Stanovništo na planeti Zemlji iz godine u godinu sve je starije. Kao glavni razlog za smanjenje broja stanovnika često se navodi loša ekonomska situacija. Međutim, činjenica je da je Evropa jedna od najrazvijenijih regija na svetu, a pritom sa jednom od najnižih stopa nataliteta. To znači da se, osim socijalne situacije, može govoriti i o uticaju životnog stila.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Foto: Gulliver/Thinkstock

U Srbiji se mnogo priča o beloj kugi i padu nataliteta. ali se na stranu gura činjenica da majke pred porođaj prestrašeno broje dane i čekaju trenutak kada će otići u porodilište. Pritom, njihov strah ne izaziva sam čin porođaja, nego i priče drugih majki o uslovima, hrani, higijeni i osoblju koje ih tamo čeka.

Jedna trudnica iz Pančeva poslala nam je njeno zastrašujuće iskustvo iz porodilišta, koje je želela da podeli sa drugim budućim majkama, kao i da skrene pažnju na neljudske uslove kojima su trudnice i buduće majke naše zemlje u porodilištima izložene.

Njeno pismo prenosimo vam u celosti:

– Kao neko ko bi trebalo da se porodi u narednih nekoliko meseci, moram da obavestim javnost o strahotama porodilišta u Pančevu, ginekološko-akušerskog odeljenja, kao i same ginekologije u dispanzeru gde se trudnoće vode.

Naime, pre desetak dana primljena sam na ginekološko odeljenje zbog rizične trudnoće gde sam neko vreme i zadržana. Hrana kao hrana, već prevaziđena tema – STRAVA I UŽAS! Pored kvaliteta i kvantiteta (jedno jaje, jedna viršla, jedan medić, jedno parče salame „podriguše“…) tu je i tajming podele obroka koji je prilagođen isključivo zdravstvenim radnicima uz totalno zanemarivanje potreba pacijentkinja: doručak u 8:30h (4 sata posle buđenja koje je u 4.30!), užina – 9:30h, ručak u 11:30h, užina – 13:00h, večera 16:00h, a vizita bude tek oko 19-22h, nije određeno kada, što znači da ostaje još i do šest sati bez ijednog obroka. Trudnice poput mene koje pate od jutarnjih mučnina imaju strašne nuspojave ako od samog jutra ne pojedu nešto, što je ovde moguće jedino ukoliko ste sami nabavili neke namirnice, a kao što vidite isto važi i za večeru.

PVC stolarija novijeg doba nije održavana, a veliki broj vrata već sada ne može da se zatvori, pa čak ni ona na toaletu. Na zidovima ima mnoštbvo buđi, a delovi zida se krune i otpadaju, direktno trudnicama iznad kreveta.

Što se tiče ginekoloških pregleda, tu postoji poseban užas sa kojim se sreću sve trudnice. Naime, briseve su oduvek uzimale babice u samom dispanzeru, međutim, nedavno je odlučeno da se brisevi sada vade u kiretarnici (za one koji ne znaju – to je ono jezivo mesto gde se obavljaju abortusi!). Pritom, trudnica mora sama, pored epruveta da obezbedi i spekulum.

Na stranu što je mešanje trudnica i kiretaža umna tortura, na stranu što je zgrada jeziva, na stranu što se prima ograničen broj pacijenata, na stranu što sami obezbeđujemo „alat“ ali osoba koja, (njene reči – „Ne zna ništa, samo uslužno obavlja uzorkovanje“) je vrhunac! Da nije stručna u svom poslu pokazuje i činjenica da sledeću trudnicu uvodi na pregled dok se prethodna još uvek nije spremila da izađe, kao i da je od pet žena koje je pregledala, kada sam i ja bila, čak četiri raskrvarila. Od tog dana, sve naredne briseve radila sam kod privatnih lekara iz straha od spontanog pobačaja koji bi ovakvim pregledom mogao da bude uzrokovan.

Pa ipak, tu se užas porodilišta u Pančevu na završava. Ono što me je podstaklo da napišem ovaj tekst jeste jedan sasvim običan dan kada je glavna sestra ušla u ordinaciju i rekla sledeće: “Imamo naređenje da momentalno stupa na snagu sledeća mera štednje – Ukidaju se sterilne rukavice za vršenje pregleda!“ Sestra je tada uzela kutiju sa sterilnim medicinskim rukavicama i doktoru predala pakovanje rukavica za jednokratnu upotrebu. Ukoliko niste upućeni, to su one rukavice koje stoje na pumpama za samostalno točenje goriva. One su tanje od najlon kese koju vam u prodavnici daju za hleb. Ove rukavice žene koriste za farbanje kose i obavezno, kada završe, shvate da su im ruke i nokti takođe zamazani farbom koja je probila kroz rukavicu.

Pitam se ko je mogao da odobri da se ove rukavice za jednokratku u potrebu koriste u ginekoligiji, kod pregleda trudnica, polnih i reproduktivnih organa, prilikom rođenja beba koje zavise od sterilnog okruženja da bi bezbedno bile donete na svet…

Pitam se da li iko shvata sve ove strahote i koliko problema sve nabrojano donosi ženama koje pokušavaju da rode zdravu i pravu decu u doba kada je sve teže izneti trudnoću?!

Za sam kraj, najbitnija stvar koju moram da napomenem jeste da su doktori, sestre i babice Pančevačkog dispanzera i Odeljenja ginekologije i akušerstva DIVNI (izuzimam tetu u kiretarnici koja obavlja uslužno uzorkovanje)! Oni su rofesionalni, pažljivi, predani poslu i pacijentkinjama, stručni i neverovatno se trude da svoj posao obave na najbolji mogući način. Međutim, i njih sve ovo pogađa i boli, a sa smanjenim platama plašim se da će početi da zaboravljaju zašto se u stvari bave poslom kojim se bave. A rade najvažniju stvar na svetu – pomažu svetu da bude bogatiji!

Apelujem na državu da pokaže malo zahvalnosti i da je tu za svoje najvernije radnike koji na svet donose nova ljudska bića u ovim neljudskim uslovima, i pomogne im da svoj posao obavljaju profesionalno, dostojanstveno i časno, na onaj način kako bi to i trebalo da bude.

Imate i vi neko upečatljivo, loše ili dobro, iskustvo u trudnoći, sa porođaja…?! Podelite ga sa nama putem komentara ili pošaljite vašu priču na mejl adresu naše redakcije [email protected], kako bismo je objavili (anonimno) i podelili sa drugim čitateljkama. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije