07.08.2016 Začeće

Da li znate koliko košta iznajmljivanje materice u svetu?

Surogat majka je definisana kao punoletna ženska osoba koja bez nadoknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi nosi embrion koji je začet biomedicinski potpomognutom oplodnjom, a posle devet meseci predaje dete biološkim roditeljima.

Foto: Pixabay/Free Images

Foto: Pixabay/Free Images

Human gest ili unosan biznis?
U svetu je već druga priča – surogat roditeljstvo pokreće brojna pitanja jer često dolazi do raznih zloupotreba, pa se odavno vodi polemika da li je dobijanje bebe na ovaj način ispravno ili je u pitanju kupovina deteta. Prvi slučaj surogat majčinstva u SAD bio je 1986. godine, kada je surogat majka, koja je bila i donor jajnih ćelija, 24 sata posle porođaja otišla po dete, uzela ga od roditelja i odvela iz zemlje. Godinu dana kasnije sud u Nju Džerziju starateljstvo nad detetom dao je roditeljima zbog kršenja ugovora o surogatstvu, dajući mogućnost surogat majci da ga posećuje.

„Razumni troškovi“
Stručnjaci objašnjavaju da surogat majka nema nikakvu genetsku vezu s detetom koje nosi, a postupak nije mnogo komplikovan. U matericu surogat majke se usađuje embrion nastao oplodnjom jajne ćelije druge žene. Materica surogat majke narednih devet meseci služi kao inkubator. Tamo gde je to zakonom dozvoljeno, sastavljaju se opširni ugovori između naručioca i „pozajmljene“ majke. U medicini postoji podela na gestacioni i prirodni surogat, u zavisnosti od toga da li surogat majka na korišćenje daje samo svoju matericu ili i jajnu ćeliju, što se dešava u slučajevima kada žena ima problem sa funkcionisanjem materice ili jajnika i njena jajna ćelija ne može biti oplođena ili ima neki genetski defekt.

Ekstremni primeri
Da postoje i ekstremni primeri govori slučaj Džil Hokins, zavisnice od rađanja koja je 2012. godine nosila blizance, devetu i desetu bebu. Džil nema svoju decu, a nakon osme surogat bebe, obećala je svojoj porodici da će prestati da rađa decu. To ipak nije učinila i rešila je da još malo produži svoju bogatu surogat karijeru, a cilj joj je da do pedesete godine rodi još dvoje dece. Nakon treće trudnoće dijagnostikovana joj je depresija i čak je pokušala da se ubije. Ona kaže da je depresija nastupila zbog nekih srednjoškolskih dešavanja i bitke da izgubi na kilaži, a ne zbog nošenja toliko beba koje nisu njene. Prvih sedam beba Džil je rodila pomoću svojih jajašaca i sperme očeva, putem vantelesne oplodnje. Međutim, poslednji put se podvrgla vantelesnoj oplodnji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije