Da li nesrećni roditelji podižu srećnu decu?

Danas se često kao merilo uspešnosti braka nameće kriterijum „ostali su zajedno do kraja života“. Da li je brak automatski uspešan ako se završio prirodnim nestajanjem jednog od partnera? Zašto se brak smatra neuspešnim ako se ugasio pre života onih koji su u njemu bili? Danas se gotovo 50% brakova završava razvodom ali mi i dalje najviše verujemo u kriterijum „dok nas smrt ne rastavi“.

Foto: Thinkstock

Zašto ljudi teško prihvataju da su i brakovi koji su se završili razvodom u nekom životnom periodu bili veoma uspešni , srećni i zdravi? Zašto se to ne računa? Zašto i oni koji donesu odluku da se razvedu vrlo retko traže motivaciju u tom delu života da bi normalizovali svoje odnose posle razvoda? Da li je jedino merilo uspeha braka da on traje i šta je onda sa osećanjem sreće, ljubavi, zadovoljstva, sigurnosti i još mnogo drugih pogodnosti koje pruža brak?

Retko ćete čuti da je neko rekao ostao sam u braku zbog finansijske sigurnosti, zbog imovine, zbog seksa, zbog toga jer ne mogu sam/a, ne podnosim odgovornost, nisam sposoban/na da brinem o deci, ne želim da ostarim sam/a, važne su mi porodične veze, želim podršku šire porodice, ne mogu da podnesem osudu okoline… i mnogo drugih razloga. Najčešći a često i jedini razlog koji partneri navode za ostanak u braku koji je već izgubio sve karakteristike zajedništva, sloge i ljubavi je „zbog dece“ i on „pokriva“ i mnoge već navedene razloge.
Ne postoji jedan razlog zbog koga dvoje ljudi ostaje u braku. Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi „izdržavaju“ brak. Brak je kao i razvod energetski paket, koji u sebi nosi mnogo više od onoga što „golim okom“ vidimo ili naslućujemo. Zaljubljivanje je jednostavno. Izgraditi ljubavni odnos i ostati u njemu je mnogo više. Brak je više i od ljubavnih odnosa, on je i socijalna i finansijska zajednica. Koliko smo spremni da razvijamo veštine i sposobnosti koje će nam omogućiti da ostanemo u kvalitetnom odnosu, zavisi od nas samih. Najčešće smo o bračnim odnosima učili u sredini u kojoj smo odrastali i od naših roditelja. Čak i da smo imali najbolje uzore u svojim roditeljima možemo izabrati partnera koji nije imao takvo iskustvo. Ako nismo naučili da balansiramo snagu veze, komunikaciju u njoj, sposobnost za rešavanje sukoba, uspešnost kompromisa, naše će veze teško uspevati. To ne znači da neće trajati, ali nas neće ispuniti onim zadovoljstvom koje smo od braka očekivali.

Šta može da krije ovaj motiv da nema razvoda „zbog dece“ i kako par koji ovo iskreno želi treba da nastavi zajednički život?

Izvor: bitipartner.wordpress.com