Ishrana deteta od treće do šeste godine

 I lekari i roditelji svesni su činjenice da je ishrana deteta u prvoj godini života vrlo važna i da od njenog kvaliteta zavisi i zdrav rast i napredak deteta. Međutim, kada dete malo poraste, ishrana se obično potiskuje u drugi plan, jer tada roditelji smatraju da je organizam deteta dovoljno razvijen da se sam stara o sebi i da popravlja nepravilnosti koje nezdrava ishrana stvara. Kakva zabluda!

Stop nezdravoj hrani!

Takav potpuno pogrešan stav mnogo ljudi ima i kada je ishrana odraslih u pitanju. Recimo, bez griže savesti u svoj organizam trpamo hranu koja nas uglavnom zadovoljava organoleptički tj. privlači nas ukus, miris i izgled, a od svoga organizma očekujemo da uz pomoć „magije“ od ničega napravi hranljive materije. Zato, potrudimo se da kod svoje dece ne stvorimo takvu naviku. Naša deca su zapravo u velikoj opasnosti, i što to pre shvatimo, pre ćemo pomoći i sebi i njima. Amerika, kad je ovaj problem u pitanju, ima veoma loša iskustva. Neprestano se uvećava broj gojazne dece, sve više ima dece koja imaju povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, aterosklerozu, dakle deca boluju od bolesti koje su pre pogađale samo stariju populaciju. Zna se, krivca treba tražiti u načinu ishrane. Iz loših iskustava drugih ljudi treba nešto i naučiti i naravno, ako je to moguće, zaobići ih. Nemojte čekati univerzalni program lekara, niti da neko drugi brine o ishrani vašeg deteta. O tome brinite sami i, što je veoma važno, počnite sa tim na vreme. I nemojte da tražite izgovor u tome da ni o vašoj ishrani u predškolskom uzrastu niko nije brinuo, pa ne treba ni vi sada to da činite. Birajte pametno Pre tridesetak godina na našem tržištu nije bilo toliko salamica, paštetica, raznih čipseva, smokija, krokija i ostalih industrijskih prerađevina, nije bilo ni hamburgera iz Meka, a nije se pilo ni toliko kole, tonika i sokova, kao danas. Jela se zdravija hrana koja je sadržala više vitamina i minerala nego što ih današnja hrana sadrži, češće su se jela variva, kačamak i mleko, meso se jelo jednom ili dva puta nedeljno, jeo se crni ili hleb od integralnog brašna. Žitarice i njihove prerađevine i povrće bili su osnova ishrane. A, pila se voda, obična, čista voda i ponekad čaj. Zapravo, tadašnja ishrana je bila vrlo bliska onoj koju danas stručnjaci preporučuju i takvoj ishrani možemo da zahvalimo na relativnom zdravlju generacije današnjih roditelja.

Temelj zdrave ishrane

Do godinu dana deteta o njegovoj ishrani vode brigu i pedijatri i roditelji. Nakon tog perioda, sva briga se prepušta majci. I u drugoj godini života deteta roditelji obično nemaju problema sa ishranom. Majka se još uvek pridržava saveta lekara koliko detetu treba voća, koliko mlečnih obroka, a dete još uvek nema neke posebne prohteve, najbitnije mu je da je sito. A zapravo je sada prava prilika da se razviju pravilne navike u ishrani, u trenutku dok dete još nije potpuno svesno svoje okoline. Iskoristite tu priliku i naviknite svoje dete na muslije i razne žitarice za doručak, na crni hleb. Obavezno ga hranite ribom i povrćem, a izbegavajte salame i paštete. Privikavajte ga i na namirnice čudnog ukusa, npr. na maslinovo ulje. Sada je pravo vreme da se udare temelji zdravoj ishrani. Budite dobar uzor Međutim, sa dve-tri godine , dete već ima svoje mišljenje, ispoljava ga i nastoji da sprovede svoje želje u delo. Ipak, imajte na umu da dete ima svoje mišljenje i volju, ali ono ne zna šta je za njega dobro, pogotovo ne kada je u pitanju ishrana i zato dete ne sme samo da odlučuje šta će da jede. Ali ono posmatra i svoju okolinu i uviđa čime se hrane roditelji, baka i deka, pa ga više ne možete prisiliti da jede nešto što ne jedu i drugi. Zato, dete nikada ne treba pitati šta želi da jede, njegov jelovnik unapred treba da isplanirate i da se toga i pridržavate. Uvek morate da imate na umu da je vaša dužnost da detetu razvijete naviku kvalitetne i zdrave ishrane, koja je osnova zdravlja i celokupne sreće. Navike koje stvorite kod vašeg deteta ostaće prisutne i kada ono odraste i kada bude imalo svoju sopstvenu decu. A ako uviđate da vaše navike nisu dobre, nemojte da odustajete, samo hrabro napred. Vaše dete je vredno truda da promenite svoje loše navike. Bićete veoma ponosni kada vam to pođe za rukom! Ništa ne može da uveri dete da je zdravije da jede crni hleb ako vi jedete beli. Idealne navike može da stekne samo dete koje živi u okruženju koje se zdravo hrani. Ishrana predškolskog deteta Potrebe deteta, što se hrane tiče, menjaju se sa njegovim godinama. Obično se kaže da sa svakom novom godinom treba dodati po jednu kašičicu više, jednu kašičicu supe više, jednu kašiku krompira više itd. Količinski dete ne jede uvek isto, ponekad jede više, ponekad manje, zavisno od njegovih energetskih potreba. U periodu smanjenog apetita uvek mu treba ponuditi kašiku više, ali ne treba da ga prisiljavate ako mu se ne jede. Tada je najbolje da mu ponudite voćne sokove ili povrće, jer na taj način detetov organizam neće biti uskraćen za vitamine. Mnogo je bolje da vaš mališan ne jede ništa nego da ga nutkate slatkišima, čipsevima, grickalicama ili hranom koju voli. Tako, samo razvijate loše navike u ishrani i dovodite njegov organizam u loše stanje jer ovakva hrana takođe zahteva vitamine za razgradnju, pa, pošto se oni ne unose u organizam, troše se detetove zalihe.

Pravilo 1:

Bolje je, na primer, pripremati kaloričnije obroke. Ako želi da jede samo supu, onda u nju narežite i komadiće mesa i dodajte povrće, a u pečeno jaje dodajte sir. Imajte na umu i to da deca ukus hrane razaznaju bolje nego odrasli. Dajte svom detetu da jede sve, i ono što vi ne volite: sirovu šargarepu, sirovo povrće, karfiol, sveži kupus itd. Zato hranu manje solite i kiselite, i ako vam kaže da je nešto kiselo, a vama nije, verujte mu. Bilo bi dobro da se vi naviknete na njegov ukus.

Pravilo 2:

Pored toga, izbor hrane za dete uzrasta od dve godine pa nadalje, može da bude isti kao i za odraslu osobu. Žitarice treba da budu osnova ishrane i odraslih i dece, zatim treba konzumiratu povrće i voće, po mogućnosti sirovo, a tek onda na listi treba da se nađu mleko i mlečni proizvodi, a zatim meso i mesne prerađevine, a masti i ulja treba se upotrebljavaju tek kao začini. Veoma je prihvatljiva ideja da testenina treba da se uvrsti u osnovu ishrane, pa je kombinacija testenine sa povrćem, dakle ne kao prilog mesu, vdeoma preporučljiva.

Pravilo 3:

Deca treba da zadrže pet obroka dnevno, jer manje obroka u toku dana dovodi do neprestanog osećaja gladi i slabljenja rada centralnog nervnog sistema, a time izazivaju nervozu i pad koncentracije.

Pravilo 4:

Deca koja idu u vrtiće pod stručnim su nadzorom i o njihovoj ishrani se, donekle, vodi računa. Nutricionisti bi naravno, i kada su ova deca u pitanju, mogli da prigovaraju što se tiče izbora namirnica ili načina pripreme hrane, ali ipak mora da se prizna da se u ovim ustanovama brine o potrebnoj količini mleka, voća, povrća i, što je veoma važno, deca moraju da jedu ponuđeni obrok, bez obzira na to da li to vole da jedu ili ne. Roditeljima je, u tom slučaju, mnogo lakše jer im preostaje da detetu daju samo jedan ili dva obroka, koji bi takođe trebalo da budu kvalitetni. Nažalost, u praksi roditelji misle da deca jedu dovoljnu količinu kvalitetne i kuvane hrane u vrtiću i da oni o ishrani svog deteta ne treba previše da brinu. A trebalo bi i kod kuće detetu davati voće, a za večeru obrok od žitarica, a ne sendvič. Kada je voće u pitanju, a njega deca obično odbijaju, majka treba da sedne pored svog deteta i da počne da jede voće ne nudeći ga. Ubrzo će i dete, nadraženo primamljivim izgledom, mirisom i pokojim majčinim komentarom da je to veoma fino i ukusno, zatražiti da i ono jede isto to.

Pravilo 5:

Za večeru detetu treba davati ono što je u najmanjoj meri zastupljeno u vrtiću: žitarice, a ako ne voli industrijske, još bolje, napravite ih sami. Skuvajte domaće testeninu, prelijte ih jogurtom i eto odlične večere. Griz sa mlekom, sveži sir, razni namazi od povrća odlični su za večeru. Kupite neke kuvare i po receptima iz njih pokušajte i sami da na napravite domaću paštetu ili neki namaz od povrća, zdraviji su od kupovnih.

Pravilo 6:

Odličan izbor je i namaz od soje i namaz od tunjevine. Tunjevina je riba koja je veoma hranljiva i ona je odlična u kombinaciji sa testom. Sojin sir tofu je, takođe, odlična namirnica, a pogotovo kada se ispohuje. Iako pohovanje nutricionisti ne preporučuju, deca pohovano veoma vole. Pohovane bukovače zaista su ukusne, kao i pohovano meso, pohujte povrće, a možete da pohujete i voće. Pohovane tikvice, karfiol ili paprike ipak su zdraviji nego sendvič ili, ne daj bože, pohovana salama, hleb ili meso. Iskoristite svaku priliku da svoje dete poučite šta je zdravo. Ako neće da jede crni hleb, ne odustajte već budute uporni. Ako sebi i ostatku porodice kupujete crni ili hleb od integralnog brašna, a njemu beli, ponekad namerno zaboravite da mu kupite beli hleb. Možda ipak popusti u odbijanju.

Pravilo 7:

Slatkiše, čokolade, koka-kolu i slične napitke nemojte da držite na vidnom mestu, najbolje bi bilo da ih uopšte i nema u kući. Priuštite ih deci samo za rođendane i proslave, ali im i objasnite da to nije zdrava hrana i da zbog toga ne smeju da je jedu svakodnevno. Ali zato se potrudite da u kući uvek imate sušene kajsije i drugo sušeno voće, kao i koštice oraha, badema i sl. Ako im se prohte da jedu slatko, ovakva hrana će ih sigurno zadovoljiti i time će uneti mnogo bitnih sastojaka u svoj organizam. Ona deca koja ne idu u vrtić obično su pod patronatom bake ili neke starije žene, koja verovatno nije nutricionista, niti je upoznata sa tim kakva ishrana je potrebna vašem detetu, a takva osoba je sklona i popuštanju, pa često pristaje na detetov izbor hrane. Pravilo 8: U ovom uzrastu deci najčešće nedostaje gvožđe, što se manifestuje bledilom kože, ta deca su sklona čestim infekcijama, nokti su im krhki, lako se zamaraju. Krto meso, riba, piletina, jaja i mahunarke, to je hrana koja je bogata gvožđem. Nedostatak gvožđa ne samo da izaziva navedene teškoće, nego izaziva i taloženje olova, kojega ima u olovnim cevima i vodi koja teče kroz njih, u gasu na kojem se kuva…

Nedostatak A vitamina uzrokuje slabiju otpornost sluzokože, pa su takva deca sklonija upalama disajnog sistema i alergijama. Zato neka grickaju šargarepu! Važni su i kalcijum i drugi minerali, a veoma je važan i jod.