Ishranom do začeća: Kako nutrijenti utiču na plodnost?

Kada je reč o poboljšanju plodnosti, pravilno izbalansirana ishrana ima mnogo prednosti. Ona nam pomaže da održimo idealnu telesnu težinu, drži hormone u ravnoteži i poboljšava zdravlje reproduktivnog sistema.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ukoliko planirate trudnoću, prilikom dnevnog odabira namirnica, trebalo bi da češće posežete za hranom koja je bogata antioksidansima – posebno vitaminima A, C i E, mineralima selenom i cinkom, kao i brojnim biljnim jedinjenjima (fitohemikalijama). Takođe, na jelovniku bi često trebalo da se nađu i masna riba, semenke i orašasti plodovi – namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama.

Antioksidansi
Mnoge naučne studije se bave uticajem antioksidanasa na plodnost muškaraca i žena. Na primer, skorašnja studija istraživača sa Univerziteta Harvard je dokazala da 79 odsto neplodnih parova unosi hranu bogatu antioksidansima (voće i povrće) manje nego što je preporučeno. Ovakva saznanja dobijaju još veći značaj u svetlu prethodnih istraživanja, koja su pokazala da antioksidansi imaju ključnu ulogu u plodnosti oba pola. Visok unos tih materija može da poboljša broj, strukturu i pokretljivost spermatozoida. Kod žena, pak, mogu da umanje oksidativni stres u jajnim ćelijama i reproduktivnim organima.

Jedno od zapanjujućih istraživanja, objavljeno u Annals of the New York Academy of Medicine, pokazalo je da se nakon jednonedeljne suplementacije vitaminom C, u dozi od 1.000 miligrama, broj spermatozoida kod ispitanika povećao za čak 140 odsto!

Nedostatak cinka u organizmu je takođe prepoznat kao uzrok neplodnosti kod muškaraca. Manjak tog minerala, koji se smatra značajnim antioksidansom, uzrokuje smanjenu sintezu testosterona, kao i smanjenje broja i pokretljivosti spermatozoida. Stoga se hrana bogata cinkom, poput ostriga (kamenica – vrsta školjki), orašastih plodova i mesa, popularno smatra muškim afrodizijakom.

Omega-3 masne kiseline
Često pominjane dragocene masnoće, omega-3 masne kiseline, učestvuju u razvoju jajnih ćelija i sintezi hormona kod žena, kao i u stvaranju sperme kod muškaraca.

Rezultati preliminarnih studija ukazuju da adekvatan unos omega-3 masnih kiselina, posebno EPA i DHA, može da bude korisna mera prevencije neplodnosti vezane za poremećaj sinteze hormona i stvaranja sperme.

Proteini
Studija naučnika sa Harvarda, objavljena u časopisu American Journal of Obstetrics & Gynecology, u kojoj je praćeno čak 18.555 žena tokom osam godina, pokazuje da visok unos proteina životinjskog porekla (meso, mleko, jaja) povećava rizik od neplodnosti, dok visok unos proteina biljnog porekla (mahunarke, žitarice i orašasti plodovi) povećava šanse za začeće. Rizik od ovulatorne neplodnosti je bio 50 odsto manji kod žena koje su pet odsto dnevnog unosa energije osigurale biljnim, a ne životinjskim proteinima.