Uključivanje u kućne poslove pozitivno deluje na detetov razvoj i daje mu osećaj važnosti unutar porodice. Obavljanjem zadataka koje dobije razvijaju se samostalnost, samopouzdanje, osećaj odgovornosti i empatija.
Guliver/Getty Images
“Dete teba uključiti u obavljanje kućnih poslova čim pokaže interes. Istraživanja pokazuju da su kućni poslovi prilagođeni uzrastu dobar pokazatelj budućeg uspeha. Veća je verovatnoća da će deca koja imaju ‘obaveze’ u ranom uzrastu imati više uspeha u školi, bolje odnose s drugima i uspešniju karijeru. Mala deca rado učestvuju iz potrebe za samostalnošću, želje za igrom, istraživanjem i oponašanjem odraslih”, objašnjava dipl. psiholog Sanja Ivanušević Grgas, praktičarka terapije igrom.
Kako bi roditelji podržali dete, nastavlja, važno je dati mu vreme i prostor kao i prihvatiti nesavršen rezultat, pa i nered. Treba pohvaliti detetov trud, ali najvažnije je kako se ponašaju članovi porodice. Ako svi učestvuju u kućnim poslovima, biće dobar model deci. Ali ako kućne poslove radi samo majka, teško je očekivati od dečaka da učestvuju u poslovima koje ne radi otac.
Sanja Ivanušević Grgas ističe i kako odrasli često rade stvari umesto dece. Time im onemogućuju sticanje iskustva i uvežbavanje veština, a deca ostaju nesigurna i niskog samopouzdanja. Takođe, nagrađivanje džeparcem nije dobra ideja. “To je kontraproduktivno i smanjuje motivaciju. Šalje se poruka da kućni poslovi nisu čin kojim pomažemo jedni drugima, nego posao”, kaže Grgas.
Guliver/Getty Images
Već i s dve godine mogu sami
Dete od dve ili tri godine može da pospremi igračke u kutiju, baciti sitno smeće i staviti veš u korpu. Dete od četiri ili pet godina može da se obuče, zalije cveće, obriše prašinu, skloni tanjir i namesti krevet.