Zašto su „dobra“ deca često „nevidljiva“ deca

Svidelo se to nama ili ne, psihologija je davno prepoznala da veći utisak na nas ostavljaju neprijatna iskutsva i da nas više povređuju negativni postupci naše okoline, nego što nas usrećuju prijatna iskustva. Ljudi su generalno više okrenuti kritikovnju, nego pohvaljivanju. Tako da su i više skloni osuđivanju „lošeg“ ponašanja nego podsticanju ispravnog. Valjda naivno i sasavim (ne)oravdano verujemo da se ono što je „dobro“ podrazumeva. Upadamo li tako u velike zamke, kao pojedinci i kao društvo?

Verovatno ste se i vi osećali loše u trenucima kada je u školi velika pažnja poklanjana onom malom iz poslednje klupe koji je stalno pričao na času, glupirao se , šalio, nikada nije učio, upadao je u razne nevolje… Toliko je pažnje odraslih zaokupljao da ste ponekad želeli da budete baš kao on. Izgledalo je kao da je to jedini način na koji možete da skrenete pažnju na sebe. Stvari koje nismo mogli da promenimo kao deca, sigurna sam da možemo da promenimo, ali bar delimično da promenimo, kao odrasli ljudi koji šalju poruke svojoj deci. U daljem tekstu pružićemo neke savete kako da unapredimo promovisanje i širenje ispravnog ponašanja, snage prihvatanja i jačanja samopouzdanja kroz pohvaljivanje:

Snaga pohvale – Ukoliko pažnjivo posmatrate jedan dan vašeg deteta biće vam jasno da vaš mališan ipak više puta postupi ispravno. Problem je što u svakodnevnom životu ne uočavomo postupke koji su ispravni jer oni ne remete naš komfor. Pokušajte da se bazirate na učvršćivanju željenog ponašanja svog deteta, a da ignorišete loše postupke. Na taj način, pohvala će podsvesno oplemeniti biće vašeh deteta i dete će bitno popraviti svoje ponašanje, izgraditi samopoštovanje i samo koristiti model prepoznavanja poželjnog i ponašati se afirmativno.

Zamka prekora/kazne – Nedavno sam pročitala natpis „Bolje 5 minuta u čošku, nego 5 godina u zatvoru“ i slažem se da je bolje provesti pet minuta u čošku nego 5 godina u zatvoru, ali nisam sigurna da je ovo put koji će osigurati dete da ne upada u izazove života. Kazna možda za trenutak izgleda kao moćno vaspitno sredstvo, ali ona zapravo to nije. Kažnjavajući iznova i iznova dete vi mu šaljete poruku da je kazna njegova sudbina, urušavate mu samopoštovanje i koliko vam to zvučalo apsurdno, učvršćujete nepozeljna ponašanja. Dete će razviti svest o sebi kao o osobi koja stalno greši i zaslužuje da bude kažnjena. Razviće ili preterni bunt ili će se povući u sebe, može da počne vremenom da uživa u kažnjavanju ili zlostavljanju slabijih od sebe, jer nije u stanju da vam se suprotstavi. Dete koje se loše ponaša često vapi samo za malo vaše pažnje i nekoliko pohvala može biti snažnije nego sve kazne ovoga sveta.

Deca su dobra, ponašanje može biti loše jedna od velikih zamki u koju upadaju roditelji u procesu vaspitanja dece jeste što često poistovećuju ponašanje i delovanje sa ličnošću deteta posebno u jezičkim obrascima, pa ćemo često čuti ljutu mamu u prolazu kako umesto „ Bacanje smeća na javnom mestu nije prihvatljivo, ovo je grad u kome živimo i potrebno je da ga čuvamo“ kaže „Bezobrazan si! Zamisli da se svi ponašaju kao ti!“. Na taj način majka je uputila negativnu poruku koja se odnosi na celovitu ličnost deteta,a ne na konkretno ponašanje. Iz ovoga dete podsvesno može da izvuče poruku koja ne doprinosi regulaciji ponašanja već spušta nivo samopoštovanja kod deteta – ja sam bezobrazan, onda mogu da radim loše stvari! Ja sam bezobrazan i nikada neću biti dobar kao drugi i još niz nepotrebnih i štetnih zaključaka.

Ispravno ponašanje se ne podrazumeva – ne , zapravo „dobro“ ponašanje se ne podrazumeva. Svaka osoba se može ponašati na bezbroj načina, onaj ko se ponaša lepo modelom šire i uže društvene zajednie je naučen da se ponaša lepo ili ( što je za još veću pohvalu) odabrao je da se ponaša lepo. Ukoliko ignorišemo ispravno ponašanje dete može da razume da se takvo ponašanje ne ceni i da niko ne primećuje ni njega ni njegov trud. Zato ispravne stavove i delovanja deteta treba negovati, pohvaljivati, slediti. I za razliku od negativnih poruka koje šaljemo detetu, pozitivne, afirmativne poruke se mogu odnositi i na samo biće: ponosni smo na tebe! Ti si vredna devojčica! Volimo te takvog kakav jesi! I nikada nemojte poverovati u hiljadu puta izgovorenu laž da pohvalama i ljubavlju možete razmaziti dete. Ne! Možete ga samo osnažiti! Pokloni koji kompenzuju vaše odsustvo i nedostatak pažnje odraslih su put da razmazite dete, nikada ljubav i pažnja koju mu darujete.

Odrasla osoba kao model – Veoma jednostavno. Sve što želite od svog deteta morate sami da razvijete upornimm i stalnim radom na sebi.
Od vas zavisi!