Moja Beba #121 decembar 2010.

Umesto sadržaja

Šta ono beše sreća?

Sigurno ćete tokom predstojećih decembarskih i januarskih praznika mnogim dragim ljudima poželeti zdravlje, novac, ljubav i – sreću. Prve tri želje veoma su konkretne i jasne… Ali, na šta tačno pomislite kada izgovorite reč „sreća“? Na romantičnu ljubav, harmoničan brak, materijalno blagostanje, uspešnu karijeru, zdravlje svojoj deci i bližnjima, egzotična putovanja, ili na sve to zajedno?
Svi bismo mi voleli da nam se u životu „kockice“ sklope tako da u tom mozaiku budu zastupljena sva pobrojana blagostanja, ali smo u dubini duše svesni da ne možemo imati sve… Tako to nekako ide u životu: s jedne strane dobijamo, s druge gubimo, i tako ukrug.
Tako će oni koji imaju harmoničan brak, novac i zdravu decu, kukati za tim što nemaju vremena za putovanja i zabavu, oni koji imaju vremena i ljubavi, patiće što nemaju novca, a oni što imaju sve, a nemaju dece, zavideće onima koji nemaju ništa, ali imaju divnu i zdravu dečicu. I ko je sada tu srećan, a ko nije?
Rekla bih da smo svi mi podjednako srećni i nesrećni, ali nekako uvek prepoznamo nesreću i činimo je mnogo većom i iracionalnijom nego što zapravo jeste, dok sreću redovno ne prepoznajemo, zanemarujemo je i umanjujemo njen značaj.
Oni koji umeju da se raduju malim stvarima i razmišljaju pozitivno, biće srećni i kada mnogo toga nemaju, dok će se oni, koji celog života iščekuju velike stvari, osećati nesrećnima i onda kada su zapravo srećni. Ako smatrate da je ova tvrdnja tačna, onda ne gubite vreme, već se od sutra „prestrojte“ iz prve grupacije u drugu! Šta ćete time dobiti? Verujte, mnogo toga! Shvatajući da sreću čine male stvari, oslobodićete se imperativa da po svaku cenu morate da budete uspešni, situirani, vitki, doterani, moderno obučeni, viđeni, zapaženi, nepogrešivi, savršeni (u kuhinji, u krevetu, i ko zna gde još!), te ćete shvatiti da ćete se sasvim dobro osećati ako jednostavno budete ISKRENI, pa priznate da vam mnogo više od svega toga znače osmeh i ispružene ručice vašeg deteta, njegovo zadovoljstvo dok mu čitate priču, sjaj u njegovim očima dok zajedno gledate predstavu u pozorištu lutaka, ozareno lice kada vas ugleda na ulazu u vrtić, zahvalnost koju pokazuje (na samo njemu poznat način) kada mu posvetite pažnju… Mogla bih do sutra nabrajati sve ono čime vas dete može ispuniti a da ne stignem ni do polovine. Važno je da to otkrijete sami (ako do sada niste).
Osim toga, ako ste do sada previše vremena trošili u jurnjavi za novcem, karijerom ili ste se samo borili da svom detetu obezbedite neke materijalne stvari, pre nego što i naredne godine nastavite u tom maniru, osvrnite se na ispovest jedne majke koja je nakon deset godina provedenih u trci i frci KONAČNO shvatila ono pravo. Evo šta:
– Kada bih mogla ponovo podizati svoje dete, više bih bojila prstima, a manje upirala prstom.
– Manje bih ga ispravljala, a više s njim vezu uspostavljala.
– Skinula bih pogled sa sata, a više ga bacala na njega.
– Pobrinula bih se da manje znam, a da mi više bude stalo.
– Išla bih na više izleta i puštala više zmajeva.
– Prestala bih izigravati ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.
– Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvezda.
– Više bih ga grlila, a manje grdila.
– Najpre bih izgradila njegovo samopouzdanje, a kasnije svoju kuću.
– Manje bih ga poučavala o ljubavi prema moći, a više o moći ljubavi.
Vreme leti, vodite računa da vam ne izmakne ono najbolje. Sve najbolje u povodom predstojećih praznika želi vam,

Aida Bajazet, urednica i ponosna majka Davida, Teice i Filipa