Kada & kako izvesti VELIKI preokret?

Vecina mladih mama nije nacisto sa tim kada njena beba treba da pocne da uzima i drugu hranu osim majcinog mleka. Ako imate nedoumice, vreme je da ih jednom zauvek otklonite!

U razvoju svake bebe postoji stadijum u kojem ishrana majcinim mlekom više nije dovoljna i neophodno je zapoceti uvoenje druge hrane. Kada i kojim redosledom, to zavisi od mnogih faktora, ali važno je da se taj proces odvija postepeno i u skladu sa bebinim potrebama.

KADA DONETI ODLUKU?

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporucuje ishranu majcinim mlekom do navršenih šest meseci bebinog života. Nakon toga, do prvog roendana, kombinuju se obroci od cvrstih namirnica i majcinog mleka.

Meutim, neki strucnjaci su otišli korak napred, pa tvrde da je najbolje vreme za prelazak na drugu vrstu hrane uzrast od godinu dana. Oni to obrazlažu cinjenicom da se bebe u tom dobu mnogo lakše prilagoavaju promenama. Ako uzmemo u obzir da su i prvi i drugi u pravu, onda se namece zakljucak da je to najbolje uciniti „negde izmeu“, po sistemu „ni prerano, ni prekasno“.

NE PO SVAKU CENU!

Promena u ishrani i navikavanje deteta na nove ukuse nije „misija“ koja treba da se sprovodi po svaku cenu, kao da ce se nešto strašno desiti ako beba u odreenom periodu ne prihvati novu hranu. To je individualna stvar i zavisi od životnih okolnosti porodice u kojoj beba odrasta. Ako je, na primer, majka zaposlena u privatnoj firmi, pa mora da se vrati na posao šest meseci nakon poroaja, ona ce morati da zapocne odvikavanje od sisanja i pree na flašicu ranije nego žena koja uz bebu može da ostane godinu dana ili cak duže. Najbolji nacin da otkrijete da li je dete spremno na promenu jeste da pratite njen ritam i sami ustanovite kada joj je „dosadilo“ sisanje. Nije loša ideja da u uzrastu od oko pet meseci pocnete da kombinujete dojenje sa majcinim mlekom iz flašice.

ČITAJTE „ZNAKOVE“

Ipak, ako niste sigurni kada da zapocnete uvoenje novih namirnica, potrudite se da uocite „znakove“ koji ce vam „reci“ da li je beba spremna za veliki preokret. Evo nekih: • Kod vaše bebe nestao je refleks „guranja“ hrane iz usta. Ako vaša beba instinktivno jezikom izbacuje hranu iz kašicice, još uvek nije spremna za prelazak na cvrstu hranu. • Da li vaše dete čvrsto sedi i pritom se ne prevaljuje na stranu? Ako je odgovor na ovo pitanje pozitivan, onda je verovatno spremna da uzima hranu u sedecem položaju. • Mališan ručicom hvata komade hrane iz tuđeg tanjira i stavlja ih u usta. Ovo bi mogao da bude pouzdan znak da je došlo vreme za hranjenje na kašicicu. • Dok dojite bebu, ona često izbacuje bradavicu iz usta, okreće se i zanima za događaje oko sebe, pa vam se čini da hranjenje traje čitavu večnost. Ovo može da znaci da joj sisanje više nije dovoljno i da može da se prilagodi novim „trendovima“. • Vaše dete pije vodu iz šolje, drži kašičicu u ruci i, igrajući se, stavlja je u usta? Nema više cekanja, beba je spremna da prihvati cvrstu hranu na kašicicu.

PRAVO VREME

Vecina mama voli da doji jer je to najlakši, najzdraviji i najjeftiniji nacin ishrane pri kojem mama i beba uspostavljaju najprisniju vezu. S druge strane, takav nacin ishrane zahteva neprestanu prisutnost majke, što nekim ženama smeta. Nikada kasnije mama i njeno dete nece uspostaviti tako prisnu vezu, ali i nakon prestanka dojenja, njih dvoje mogu da nastave da produbljuju odnos na neki drugi (kvalitetan) nacin. Nije dobro kada beba hoce da sisa, a mama je na silu odvaja od sebe, ali nije dobro ni da mama nastavlja da doji kada beba pocne da pokazuje spremnost za odvajanje od „sikenja“. Zlatno pravilo glasi: pravo vreme je ono kada su oboje spremni za promenu!