Deca koja nisu redovna na nastavi gube pravo na dečji dodatak?

Novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici, koji će se do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri, predviđa se da dete koje izostaje sa nastave bez valjanog opravdanja gubi pravo na dečji dodatak…

Foto: Gulliver/Thinkstock

Dete koje nije redovno u školi i izostaje sa nastave bez valjanog opravdanja izgubiće pravo na dečji dodatak. Ovo je jedna od novina koja je predviđena Zakonom o finansijskoj podršci porodici, koji će se do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri. Izmene ovog propisa podrazumevaju dečje, ali i roditeljske dodatke, kao i pomoć i negu drugih lica.

Ovo za „Novosti“ otkriva Aleksandar Vulin, ministar za rad, naglašavajući da je to jedna vrsta nagrade roditelju za to što gaji dobro dete. Tako će glavni kriterijum pored imovinskog cenzusa biti redovnost školovanja, jer dečji dodatak nije socijalna kategorija, već mera podrške populacionoj politici.

„U današnjem društvu samo takva deca će imati šansu, zato prioritet moramo dati školovanju“, kaže ministar Vulin.

„Do sada su roditelji podnosili samo papir o upisu u školu, a ubuduće će morati s vremena na vreme da podnesu i dokaz da je dete redovno išlo u školu. Ne može roditelj da traži od države dečji dodatak, a da to isto dete ne školuje, pa će sutra opet biti na našem teretu kao socijalni slučaj. U današnje vreme, kada morate da budete obrazovani, da znate makar jedan strani jezik, rad na računaru, takvo roditeljstvo nećemo podržavati i finansirati.“

On naglašava da nema opravdanja da dete ne ide na nastavu, a osnovna škola je obavezna. Prava iz ove oblasti se neće umanjivati, ali će novim odredbama biti precizirana. Više neće biti ni dozvoljeno „pumpanje proseka“ za, na primer, porodiljska odsustva, jer je cilj da novac ide u prave ruke.

„Porodiljske naknade će najverovatnije direktno ići porodilji, a ne prvo poslodavcu, pa korisnici. Time će se olakšati i poslodavcu, jer neće morati da prikuplja silne papire. U ogromnoj većini slučajeva sve ovo funkcioniše, ali ima i onih koji to znaju da zloupotrebe. Posao nije jednostavan, moraju se dokazati razne stvari“, kaže Vulin.

Ministar objašnjava da neki registri, kao Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, moraju drugačije da rade i da se povežu sa drugim službama da bi bili efikasniji.

„Ja usporavam rad na ovim izmenama, jer hoću da izvršim pritisak da ove institucije profunkcionišu. Da se sve dešava na jednom mestu, u porodilištu, da se već tu traže i ostvaruju prava, da porodilja ne mora da ide nigde. Radimo na tome, ali tu je mnogo službi koje treba povezati i objediniti“, objašnjava Vulin.

Nejasni kriterijumi
Ministar najavljuje da će se posle stupanja na snagu izmena, proveravati imovinsko stanje porodica kako bi se utvrdilo da li im je zaista potrebna pomoć države za dete. Činjenica je da do njega, ipak, ne dolaze lako svi oni kojima je najpotrebniji. Najveća prepreka jesu kriterijumi, koji su mnogima prekomlikovani. Primera radi, katastarski prihod kao jedan od uslova za dobijanje dodatka nije menjan od 1994. i iz tog prava isključuje mnogo dece iz poljoprivrednih domaćinstava.