Koža moje bebe je suva! Šta da radim?
Svaka četvrta beba ima suvu kožu, zbog čega je podložnija obolevanju od ozbiljnijih kožnih bolesti. Evo šta sve možete da učinite da biste pred...
pročitaj jošIzraz ”bezbrižno detinjstvo” postoji s razlogom. Za mališane, svet je zabavno mesto puno smeha i izazova. Oni stvarima prilaze čistih misli, željni da otkrivaju i nauče što više. U tom procesu saznavanja vaša uloga je od presudnog značaja, ali nemojte se zaustaviti samo na ulozi učitelja. Vi mnogo možete naučiti od svog deteta. Posmatrajte ga dok proživljava nova iskustva, pokušajte da gledate život kroz njegove ”ružičate naočare” i – naučićete da svet i nije toliko komplikovan.
Kada je početkom ove godine Robert E. Keli davao intervju za BBC, njegov video na YouTubeu imao je milione pregleda – ne zbog interesantnih činjenica koje je izneo, već zato što je tokom intervjua u sobu vrckavo ušetala njegova ćerkica sa stavom ”vidite me, zar nisam neodoljiva i preslatka”. Ovakvo samouvereno držanje ima većina mališana, ne samo zato što su stalno izloženi pohvalama na račun svog izgleda, već i zato što su mnogo svesniji svoga tela. Od 12. do 24. meseca deca prevashodno uče kroz fizičku aktivnost, te su kretanje, hvatanje i stavljanje predmeta u usta osnovni načini upoznavanja sveta koji ih okružuje. S godinama, ovakav vid učenja biva sve manje zastupljen, a pokreti tela sve više su automatizovani. Zato se na odraslom dobu izgubi taj izvorni osećaj tela.
Istraživanja su potvrdila da je držanje jedna od najvažnijih stvari koja utiče na naše samopouzdanje. Zato se ugledajte na svog mališana, počnite da se šepurite i tražite da vas vole – videćete koliko ćete dobiti na ”popularnosti”.
Puštate li svoju princezu da samostalno odabere svoj autfit za šetnju ili vrtić? Sigurno se divite količini samouverenosti i ponosa koju emituje dok uparuje ljubičastu tutu suknjicu s crvenom vunenom kapicom i žutim prslukom. Tek nakon treće godine deca polako postaju svesna društvenih normi, očekivanja te činjenice da svet postoji i dok oni spavaju. Dotad, vaš dvogodišnjak će misliti da kad pokrije oči njegova okolina nestaje samo zato što je on ne vidi.
Na osnovu istraživanja iz 2011. godine, sprovedenog na Institutu za proučavanje razvoja, zaključeno je da se samosvesne emocije poput stida ili krivice ne javljaju pre treće godine. I dok su nam ove emocije neophodne za dobru društvenu integraciju (zahvaljujući njima možemo da razumemo druge ljude), one često koče naše ponašanje i ograničavaju nam postupke. Sigurno vam se nebrojeno puta desilo da niste kupili ili obukli neko odelo samo zato što ste mislili da se drugima neće svideti ili ste se ponašali na potpuno neprirodan način kako bi se dopali nekome.
Opustite se. Ukoliko vam prija da nosite tutu suknjicu, slobodno to i uradite!
Prosečan dvogodišnjak mogao bi tokom jednog sata igre bar dvadeset puta da otme igračku drugaru, a ukoliko bi ga opomenuli da treba da deli rekvizite za igru, usledio bi buran protest praćen odlučnim ”ne”. Iako vam neće biti prijatno da čujete negodovanje, godiće vam iskrenost koju vaše dete pokazuje.
U svetu odraslih gotovo sve se svodi na ”čitanje misli” i retko ko se odvaži da iznese iskreno mišljenje ili stav. Sledeći put kada budete ”saterani u ćošak”, bilo da je reč o pozivu na druženje koje bi rado preskočili ili o predlogu da opet budete domaćin porodičnom okupljanju, zastanite i i razmislite zašto biste radije rekli ”ne”. Sigurno imate jak razlog i dobro je da izrazite svoje mišljenje.
”Zašto?” je najpopularnije pitanje među dvogodišnjacima. Ono je potvrda da vaš mališan odrasta i da je od bebećeg uzrasta (kada se radijus njegove spoznaje završavao tik ispred njegovog nosića), preko puzanja, stigao do uspravnog položaja. Kada konačno ovlada pokretima i krene da luta unaokolo, vašem mališanu sve će izgledati drugačije i zgodno za preispitivanje.
I dok vi stalno budete potiskivali svoju radoznalost (u želji da dokažete kako ste puni mudrosti i znanja), mališanu neće biti problem da pokaže neznanje i upravo je to razlog zašto može da uči daleko brže od vas. Istraživanjima je utvrđeno da je proces saznavanja kod odraslih često ometen njihovim predznanjem. Zato, kada naiđete da novi problem ili prazninu u informacijama, nemojte pretpostavljati. Prisetite se kako ste učili u mlađem uzrastu, ne dozvolite sujeti da vas ometa i budite spremni za nova učenja.
Sigurno vam se dogodilo da potrošite čitavo bogatstvo na novu igračku, ali – kad je donesete kući, shvatite da se vaš mališan radije igra s ukrasnim papirom i kutijom u kojoj je igračka bila. Razlog je jednostavan. Pošto se u prvih nekoliko godina života učenje isključivo oslanja na čula, vaš mališan će uživati u stimulansima koji najbolje ”golicaju” njegove čulne centre. Zato neka vas ne čudi što će mu šuškavi papir ili kutija s rupama biti zanimljiviji od brendirane igračke.
Tek na kasnijem uzrastu, kada dete počne da uči o materijalnim vrednostima stvari, više će ceniti skupe predmete. Nažalost, ovakav obrt s godinama dovodi do gubitka interesovanja za jednostavne, prirodne stvari, poput šuškanja jesenjeg lišća pod nogama.
Naučno je dokazano da je uživanje u prirodi jedno od najefikasnijih sredstava u borbi protiv stresa i depresije i zato – što češće zastanite i pomirišite ružu!
Na mlađem uzrastu mališani vole da crtaju i slikaju, zato što uživaju u pronalaženju novih načina izražavanja, kao i u procesu stvaranja. Nažalost, većina dece prestaje da slika oko osme godine, jer počinje da uviđa da umetnost ima vrednost i da je pozitivna ocena drugih ljudi veoma važna.
Kod odraslih je situcija još dramatičnija i samo malobrojni ostanu verni iskonskoj potrebi za kreativnim izražavanjem. Posmatrajte svoje dete dok crta i vidite s kojim zanosom izvlači linije i pravi priču koju samo ono vidi. Pokušajte i vi da uživate u procesu stvaranja, bez potrebe da očekujete bilo šta. Primetićete koliko će vas ovakav vid samoizražavanja opustiti.
Planiranje je prilično složen misaoni proces i mališani nisu previše spretni u ovoj veštini. Zato vašem dvogodišnjaku neće biti jasno šta tačno znači kada mu kažete da će bananu dobiti posle ručka. Za njega život ima smisla jedino u sadašnjem vremenu.
Nasuprot tome, odrasli vole da gledaju u budućnost i često im se sadašnjost svodi na planiranje, bilo da se radi o ručku, slanju elektronske pošte ili predstojećem rođendanu.
Pošto život u sadašnjosti ima mnoge dobre strane, između ostalog snižava nivo kortizola (hormona stresa) i omogućava da se postigne bolja kontrola nad emocijama i bolom, prestanite da planirate i uživajte – sada.
Kada se vaše dete oseća uplašeno, nesigurno ili mu nije dobro, prva stvar koju instiktivno zatraži jeste vaš zagrljaj. Ova reakcija dobila je naučnu potvrdu u istraživanju iz 2015. godine, na osnovu kog je zaključeno da zagrljaj smanjuje stres jer pospešuje lučenje oksitocina – hormona koji je vaše telo pojačano proizvodilo pogotovo nakon porođaja i koji je bio glavni podstrekač stvaranja čvrste veze između vas i vaše bebe.
Zato se ne ustručavajte da potražite utehu kod voljenih osoba. Za promenu i vi ponekad zatražite zagrljaj od svog mališan. Osetićete kako vam se ”baterije” neverovatnom brzinom pune pozitivnom energijom.
Foto: Guliver/Thinkstock
Svaka četvrta beba ima suvu kožu, zbog čega je podložnija obolevanju od ozbiljnijih kožnih bolesti. Evo šta sve možete da učinite da biste pred...
pročitaj jošVeć ste čuli da je disanje važno prilikom porođaja, jer kontroliše bolove i napinjanje, a ako ste krenuli u školu za trudnice, babice i patrona...
pročitaj jošSvi volimo da se smejemo i šalimo: komične situacije, nečiji geg, grimasa ili dosetka bude najpozitivnija osećanja i zaista su pravi melem za...
pročitaj još