Intervju sa Anom Janković: „Brinuli smo zato što Relja dugo nije govorio“

U stvari, pritisak su nam pravili ljudi oko nas, koji su nas stalno zapitkivali „jeste li ga vodili lekari, iznoseći komentare tipa „moje dete je tako, a deca naših komšija su onako“, kaže atraktivna blogerka.

Ana Janković je mlada žena čije je radno mesto „internet“. Njen kanal na YT ima preko sto hiljada pratilaca, a Instagram profil više od sedamdeset pet hiljada. Ne samo po brojevima već i po uticaju na pratioce, odavno je u samom blogerskom vrhu, a jedna je od retkih iz tog sveta koji imaju dete. Sinčića Relju rodila je u avgustu 2015, a kada je pitate koja joj je faza u njegovom dosadašnjem odrastanju bila najstresnija, reći će vam:
– Najviše briga zadavalo nam je to što je Relja kasno progovorio, mada smo videli da nas čuje i potpuno razume. U stvari, pritisak su nam pravili ljudi oko nas, koji su nas stalno zapitkivali „jeste li ga vodili lekaru“, da bi onda krenuli s komentarima tipa „moje dete je tako, a deca naših komšija su onako“. Koliko god nastojao da budeš racionalan, nije ti svejedno. Naravno, odveli smo ga logopedu, a žena je posle sat vremena provedenih s njim rekla: “Idite kući, s njim je sve u redu.”
■ Šta podrazumevaš pod tim „kasno progovorio“?
Do dve i po godine izgovarao je po jednu reč, i to bi bilo sve, a onda je počeo sastavljati rečenice.
■ Kad se u mislima vratiš u Reljine prve mesece, šta ti sada deluje smešno, a tada ti je bilo veliki problem?
Mislila sam da ću ga “polomiti” onako malog, pa sam ga uvek uzimala vrlo pažljivo, obema rukama. Nisam ni slutila da su deca, zapravo, “od gume”. Sećam se da sam se strašno bojala prvog Reljinog udarca, pa sam jednog dana pozvala mamu i pitala je šta se desi kada dete padne i vidiš krv. Nisam znala šta tada treba da radim. Rekla mi je: “Otvori zamrzivač i što god nađeš, stavi na mesto udarca.” Prvi takav trenutak desio se kada je Relja, dok je skakao, rasekao usnu. Počeo je da plače, a ja u trenutku kad sam ga uzela u zagrljaj nisam ni znala šta mu se desilo. Kad sam ga pogledala, shvatila sam da su mu usta krvava. Oduzela sam se od straha, ali sam se setila maminog saveta i krenula ka zamrzivaču. Ispostavilo se da je ta hladna kesa “pokupila” svu krv, pa sam videla da je posekotina veoma mala. Naravoučenije: slušaj mamine savete, jer je odgojila bar jedno dete.
■ Jesu li tvoja mama i mama tvog supruga imale “ozbiljne zadatke”?
Relji su babe i dede idealno raspoređeni – moji žive u Beogradu, a Lakijevi u Crnoj Gori, tako da ima kuda da ide na more. Moja mama nam je dugo bila najveća pomoć. Budući da sam se porodila carskim rezom, dugo nisam mogla obavljati ni osnovne stvari po kući, a – s druge strane – moja mama je bila dovoljno samosvesna, pa mi je rekla: “Glupo je da ceo dan sedim kod tebe i da te nerviram, ajmo ovako – doći ću ujutru i doneti ti hranu za taj dan, uradiću po kući sve što treba, pokupiti prljave stvari i doviđenja, a sutra ujutru sve iz početka.” Zahvaljujući njoj, mogla sam se posvetiti Relji.
■ Je li ti bilo lakše zbog toga što nemaš klasično radno vreme?
Moj posao ne podrazumeva godinu dana porodiljskog odsustva, ali ne iziskuje ni više od osam sati odsustvovanja od kuće svakog radnog dana. Dok je Relja bio beba, uopšte mi nije bilo teško da radim, jer dok sam ja sedela za kompjuterom, on je spavao kraj mene. Najteže je bilo u drugoj godini, kada je prohodao, ali nije bio sasvim stabilan, a na pamet mu je padalo ono što niko od nas ne bi mogao ni zamisliti. Moja mama je do pre nekoliko meseci, kad bi ga vodila u šetnju, nosila kolica, pa kad više ne bi znala šta će s njim, stavljala bi ga u njih.
■ Kada ste odlučili da je pravo vreme da Relja krene u vrtić?
Pošto je rođen u avgustu, prvog sledećeg septembra zaista nije bio speman za vrtić, a to nije bilo ni neophodno. Jednostavno, bio mi je premalen da bih se odvojila od njega. Odlučili smo da sačekamo drugi rođendan, pa je krenuo prošlog septembra. Kad mesec ili dva ne ide u vrtić, malo “kenjka” prva dva-tri dana, a kad se odomaći, postane “sav važan”.
■ Misliš li da se dete vaspitava od prvog dana?
Smatram da se prvih šest meseci više vaspitava roditelj nego dete. Treba da shvatiš šta te je snašlo i šta ćeš i kako ćeš, a kasnije se zajedno vaspitavamo. Koliko god insistirao na tome da vaspitavaš dete, ono te veoma mnogo promeni.
■ U kom su pravcu išle tvoje promene?
Više nisam centar sveta! Ja sam jedinica, mamino i tatino dete, koje je uvek bilo glavno, pa se nekako podrazumevalo da treba činiti sve da meni bude dobro. Juče sam pričala s prijateljicom koja je u drugom stanju. Rekla sam joj: “Neverovatno je što svaki dan misliš kako voliš najviše i kako dalje od toga nema, a sutradan shvatiš da si se preračunao.”

Više saveta potražite u AKTUELNOM julsko- septembarskom izdanju magazina Mama&beba, broj 28!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net