Svi vas obasipaju cvećem, poklonima i – savetima. Svako ima svoj pristup u rešavanju problema i pouzdano zna šta je najbolje za vaše dete. Da ne biste ostali zbunjeni i uskraćeni za odgovor, zamolili smo doktorku Sanju Ilić da napravi listu najčešće postavljanih pitanja i da vam pruži iscrpan odgovor na njih. Za sve ono što smo propustili, obratite se svom pedijatru ili nam pošaljite pisamce sa pitanjem.
1. Da li moje dete dojenjem dobija dovoljno mleka?
Dojena deca uglavnom dobijaju dovoljno mleka. Normalno je da nakon porođaja deca izgube oko 10% svoje porođajne težine, ali to se nadoknati za dve-tri nedelje. Pedijatri će vas uglavnom savetovati da se opustite prvih nekoliko nedelja dojenja. Ignorišite pritiske prijatelja i porodice da uplakanoj bebi date bočicu sa formulom. To najčešće nije potrebno niti korisno i psihološki je, zapravo, korak nazad u dojenju.
2. Zašto novoročenčad izgledaju razroki i zašto su mom detetu tako „krive“ noge?
Normalno je da oči novorođenčadi s vremena na vreme postanu razoke – to je stanje koje uglavnom nestane do 4. meseca života.Što se tiče tanjušnih i iskrivljenih nogu, setite se da su nogice vašeg deteta do nedavno bile u fetalnoj poziciji i potpuno je normalno da su mu noge sada „krive“. Većini dece „krive“ noge će se ispraviti do druge godine života.
3. Možemo li razmaziti bebu?
Stručnjaci kažu – apsolutno ne. Deca mlađa od 6 meseci nisu u stanju da manipulišu pažnjom svojih roditelja. Bolje je da se usredite na to kako slušati i razumeti svoje dete i kako ono reaguje na vas i svet oko sebe. Šta ga uznemirava? Šta ga smiruje? Kakav mu je ritam spavanja? Kakve su mu potrebe? To su pitanja koja trebate postaviti kako bi se povezali s vašim detetom i naučili ga negovati.
4. Kada će moje dete prespavati celu noć?
Bebe mogu spavati i do 18 sati dnevno, ali nažalost, to je najčešće u kratkim intervalima.Svaka tri do četiri sata deca se izmjenjuju između ciklusa dubokog i laganog spavanja. U jednom trenutku dete će postati svesno gladi, potpuno će se razbuditi i počeće plakati kako bi upozorilo na svoju potrebu. To se može događati i 10 puta dnevno, zato je bitno odmarati se u vreme kada i beba spava. Kućni poslovi i posao mogu čekati. Vaš zdrav razum ne može.
5. Da li je bolje da dete dok spava staviim na leđa ili na stomak?
Stručnjaci se slažu kako bi dete trebalo stavljati na leđa. To smanjuje rizik od sindroma iznenadne dečije smrti. Taj ćete rizik smanjiti i ako: dete spava u sobi koja nije zadimljena, nabavite tvrđi dušek, izbegavate pretopljavanje i ne stavljate bočice u krevet. Spavanje na boku je dobra alternativa ukoliko je površina na kojoj spava dovoljno tvrda.
6. Moja beba stalno plače. Ima li kolike?
Jedini način na komuniciranja poznat vašoj bebi jeste plakanje. To je bebin način da izrazi glad, umor i druga osećanja. Ponekad, kada se čini da nema razloga zašto bi dete plakalo, napade plača povezujemo s kolikama. Kolike su opšti naziv za neutešan plač – najčešče povezan s želudačnim tegobama u obliku grčeva – koji najčešče počinje oko 3. nedelje života i prestaje oko 3. meseca starosti, iako može potrajati i duže, a najčešče se javlja u večernjim satima.
Moguće je i da dete boluje od alergije na mleko ili neke druge tegobe, zato bi bilo dobro posavetovati se s lekarom.
Pokušajte da smirite dete pevajuči laganu uspavanku. Pripremite toplu kupku i položite dete prsno u kadu. Stavite je u auto i sporo se provozajte, ponekad lagano poskakivanje auta ima učinka. Smanjite svetla i pokušajte se odmoriti zajedno s bebom.Važno je i da se vi smirite, jer beba može osetiti i preuzeti vaše emocionalno stanje.
7. Je li bljuckanje normalna pojava?
Povremeno bljuckanje je uobičajeno. Neka deca uvek izbace malo mleka nakon svakog obroka, to je normalno i uzrokovano je nerazvijenošču probavnog sistema. Ponekad se dete prejede, pa je to razlog izbacivanja malo mleka. Bljuckanje nije isto što i povraćanje. Ako dete nakon obroka povraća često, u luku ili mlazu, ima proliv i gubi na težini, obavezno se javite pedijatru.
8. Kako se pravilno održava bebina garderoba?
Garderobu novorođenčeta perite u mašini, odvojeno od ostalog veša. Pritom je najvažnije da ponovite ispiranje – noviji modeli veš-mašina imaju poseban program za pranje dečje garderobe koji podrazumeva dva ispiranja u toku jednog pranja.
Što se praška za veš tiče, izbor je isključivo na vama. On ne mora biti namenski (senzitivan za decu), može biti isti koji koristite za pranje svoje garderobe. Međutim, u tom slučaju obavezno stavite upola, pa i trostruko manje deterdženta nego za pranje garderobe za odrasle.
Favorit mnogih mama jeste deteržent za veš Persil Sensitive – namenjen osobama sa osetljivom kožom, koji se dobro pokazao na dertamološkim testovima, a dobio je i sertifkat od ECARF instituta. Ne sadrži boje, a miris je razvijen specijalno za osetljivu kožu. Persil Sensitive formula je obogaćena Aloe Vera kapsulama. Što se tiče omekšivača, neka to bude onaj specijalni za bebe. Silan Sensitive je pravi izbor jer je specijalno kreiran za osetljivu kožu, sa nežnim mirisom pogodnim za kožu sklonu alergijama.
9. Kako znati kada odvesti dete lekaru?
Večina novih majki bori se s dilemom „da li da nazvem lekara?“. Evo nekoliko opštih pravila: ako je dete uznemireno i ne možete ga smiriti, ako ne želi da jede, ima bilo kakav poremećaj u disanju ili ako mu je temperatura viša od 38°C, zovite lekara. Sledite svoj instinkt, ali pokušajte ostati smireni koliko god je to moguće.
10. Zamaram li pedijatra stalnim zivkanjem i postavljanjem svakojakih pitanja?
Odgovor je ne. Zato oni i postoje. Najveće dostignuće pedijatra je uspostavljanje prisnog odnosa s roditeljima, i kasnije s detetom.
Foto: Guliver/Thinkstock