Pripremanje „gnezda“: Kako se mozak menja dok čekate bebu?

Ponoć je, a vi imate neodoljivu potrebu za pranjem tepiha, brisanjem prašine sa polica i preslaganjem već složenih fioka. Ova potreba za sortiranjem, čišćenjem, i generalnim organizovanjem života pre nego što beba stigne, poznati je fenomen koji prati gotovo sve buduće mame i naziva se „gnežđenje“.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ova vrsta raspoloženja se može pojaviti u bilo koje vreme tokom trudnoće, ali čini se da je posebno intenzivna u poslednjem tromesečju, kada mnoge žene ovo stanje opisuju kao „nagli višak energije“ i kada se buduće mame fokusiraju na raznorazne kućne “projekte” koji se jednostavno moraju obaviti pre velikog dana.

Naravno, čini se vrlo logičnim da svoj život pripremite za dolazak bebe. Međutim, ispostavilo se da bi priroda mogla biti odgovorna za naglu potrebu obavljanja svih silnih kućnih poslova, kao i da je zapravo takva potreba dobra za mamu i bebu.

Trudnoća je period tokom kojeg su mozak i telo mame zauzeti pripremanjem za nove izazove. Istraživanja pokazuju da se hemija žena, pa čak i struktura mozga, promene kada dobije dete i kada sa poveže sa svojim novorođenčetom. Međutim, sve te promene zapravo započnu i pre rođenja.

Sve trudnice i dojilje imaju visok nivo hormona prolaktina, koji je poznat po tome da stimuliše tzv. odgojno (negujuće) ponašanje. Zvuči neverovatno, ali mozak trudnica se promeni u očekivanju bebe. Neuroni rastu u regiji zaduženoj za “zbrinjavanje”, koja se zove medijalno područje, i na taj način pomaže mamama da se brinu o svojim bebama, ali tokom trudnoće (dok su prisutne mučnina i iscrpljenost) mame svoju energiju često kanališu pripremajući „gnezdo“.

Većina mama svoje poslednje tromesečje trudnoće opisuje kao ponašanje koje je na trenutke bilo vrlo neobično. Neke mame kažu da su doslovno imale napade panike ako nešto nije bilo urađeno. Kako mame svedoče: jednostvano je sve moralo biti gotovo, i to gotovo odmah. Takođe, mnoge mame se slažu da je takvo ponašanje, odnosno raspoloženje, bilo izvan njihove kontrole.

Ne samo da neke mame osećaju potrebu za pravljenjem “gnezda” u trudnoći, mnoge mogu osetiti kako su pod stresom i kako lako ulaze u stanje anksioznosti. Neke studije pokazuju da trudnice imaju određeni nivo hiper-svesti i povišenu teskobu. Na primer, trudnice su bolje u tumačenju nečijeg izraza lica, posebno kada se radi o strahu i ljutnji, što najverovatnije priprema mame kako da se nose sa opasnosću, i kako da na najbolji način nauče da zaštite bebu.

Drugo istraživanje pokazalo je da je blagi do umereni stres sredinom trudnoće povezan sa boljim mentalnim i fizičkim razvojem male dece. Nije jasno zašto je to tako, ali istraživači smatraju da bi nizak nivo stresa majke mogao biti stimulativan za razvoj fetusa.

Instikt “gnežđenja” ja različit od trudnice do trudnice. Sve one, u očekivanju bebe, duboko u sebi prolaze kroz promene, znajući podsvesno da njihovi životi više nikad neće biti kao pre.