Muzika ima blagotvoran uticaj na buduću mamu i bebu

Trudnoća predstavlja najlepši period u životu žene, ali ona nekada može biti i veoma stresna. Istraživanja su pokazala da na trudnice ne utiču samo lekovi, alkohol, duvanski dim, loša hrana puna ugljenih hidrata, već i jake emocije, pokret i misli. To nam govori da roditeljstvo počinje još dok je beba u materici, a zadatak budućih roditelja je da se pripreme i preuzmu odgovornost pre začeća bebe i u toku trudnoće.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Muzika kao lek za stres
Naučno je dokazano da je muzika, zbog svoje blagotvorne prirode i kvaliteta, odlična za negu trudnice i bebe. Takođe, služi kao savršeno sredstvo u uspostavljanju kontakta mame sa bebom u fizičkom, mentalnom i duhovnom smislu. Trudnice koje su bile izložene muzičkim stimulansima su nakon rođenja deteta imale bolju povezanost sa bebom, a postporođajna depresija je prisutna u iznenađujuće malom procentu. Kada je majka pod pojačanim stresom, beba reaguje na povećan nivo kortizola, što ima za posledicu telesnu i emotivnu napetost. Jasno je da ga treba svesti na minimum, a trudnicama obezbediti što bezbednije i opuštajuće okruženje, kako bi beba neometano rasla u harmoniji, zdravlju i ljubavi. Jedan od načina kako da smanjite ili ublažite simptome stresa je slušanje što više opuštajuće muzike, jer telo tada luči hormone sreće – serotonin i endorfin, koji se prenose na bebu preko posteljice.

Istraživanja o uticaju muzike
O koristi aktivnog slušanja muzike u trudnoći, govori i profesor Vilfred Grun, sa Univerziteta u Frajburgu, koji navodi da muzika stimuliše rast i strukturu mozga, aktivacijom i delovanjem na različite moždane oblasti. Učenje se zasniva na reakciji mozga izazvane različitim vidovima stimulacije, a najviše se nauči tokom prvih godina života, kada se mozak i najbrže razvija. Razvoj mozga se nastavlja tokom celog života, dosta sporije nego u prvim godinama života. Pored genetske predispozicije, na razvoj mozga utiču i spoljašni stimulansi. Naučno je dokazano da muzika svojim vibracijama deluje na ćelijskom nivou i utiče na organe. Ovo je vizuelno ilustrovano u radu švajcarskog naučnika dr Hansa Jenia, koji je u svom eksperimentu, ravnu površinu sa peskom izložio zvučnim vibracijama. Površina peska se formirala u određenim oblicima – neki su bili pravilni, lepi, simetrični i povezani, a drugi nepravilni, što je zavisilo od frekvence, decibela glasnosti, kvaliteta, izvora i drugih aspekata zvuka.
Pevanje, brujanje uz odgovarajući pokret, može imati opuštajući i stimulativn uticaj na telo. Tokom pevanja menja se način disanja, stanje svesti. Zbog svih ovih aspekata na koje deluje muzika, potrebno je napraviti dobar izbor muzike u toku trudnoće.

Podsticaj za razvoj bebinog mozga
Stimulacijom trudnice, različitim tipovima prijatne muzike, podstičemo razvoj leve i desne hemisfere mozga kod bebe. Izlaganjem jednoj vrsti muzike, aktiviramo određenu grupu neurona, nervnih ćelija u mozgu i na taj način učimo. Zato je potrebno slušati različite žanrove muzike, naravno one koje odgovaraju budućoj mami i bebi. Optimalno vreme kada treba početi sa muzičkom stimulacijom trudnica je između 20-25 nedelje trudnoće, kada počinje da se formira ušni aparat bebe, jer je ustanovljeno da fetus čuje 20 nedelja nakon začeća. Zanimljivo je i da je otkriveno da bebe mogu da se sete određene muzike čak 12 meseci nakon rođenja. Bebe koje su slušale istu muziku uz koju je mama igrala tokom trudnoće, lakše zaspu i duže spavaju. Uspavanke imaju posebno mesto u periodu trudnoće. Ove pesme se prenose sa generacije na generaciju. Cilj im je uspostavljanje ritma sna, da ublaže grčeve kod bebe, naročito ako su pevane u toku trudnoće. Osećaj poznavanja pesme i njene vibracije će preneti bebi osećaj emotivne udobnosti.
I, zato, budući roditelji, preusmerite svoje misli na pozitivne, neka vas svakog dana prati dobro raspoloženje, pozitivna energija i dobre vibracije. Slušajte sjajnu muziku i radujte se novom životu!