Većina muškaraca će bez razmišljanja da kritikuje izgled tela svojih partnerka nakon porođaja, na taj način trajno stvarajući ožiljke na srcima i u duši svojih žena. Negativni komentari i uvrede i te kako mogu da oštete samopouzdanje žene, što dalje utiče na kvalitet celokupnog života!
Foto: Guliver/ Getty images
Pisac i kolumnista Bret Ortler napisao je kolumnu za stranicu “Fatherly” koji oduševljava žene i muškarce tera na razmišljanje. Ovaj suprug i otac dvoje dece poslao je opomenu svakom muškarcu koji je kritikovao telo svoje partnerke nakon porođaja i ona jasno pokazuje s kakvim se predrasudama žene susreću u vlastitoj kući nakon što na svet donesu dete.
Glasno je rekao ono što svaka žena treba da čuje u trenutku kada se njeno tijelo nepovratno menja. U nastavku pročitajte delove njegove kolumne koja mnoge ostavlja bez teksta.
„Šta sam rekao svojoj ženi o tome kako se njeno telo promenilo nakon porođaja? Apsolutno ništa.
Poznato je da se trudnoća ne događa sama od sebe tako da sam ja direktno odgovoran za promene koje su joj se dogodile. Drugim rečima, dobio sam točno ono što sam potpisao.
Kada ste rekli „hajde da imamo bebu“, možda ste zamišljali svog naslednika kako prvi korača Marsom i otkriva lek za rak. Ali takođe ste rekli: „Hej draga, želim da nosiš moje dete devet meseci. Taj proces dramatično će promeniti nivo tvojih neurotransmitera i dovesti do velikih trajnih promena tvog uma i ličnosti, a da ne spominjemo neizbrisive promene na tvom telu. Takođe ćeš postati dispanzer mleka i ugojiti se.“
Naravno, što više trudnoća partnerka mora da izdrži, to su stvari teže. Mi imamo dvoje dece, ali moja žena bila je trudna četiri puta. To je sveukupno 26 meseci, dve godine mučnine i čudnih prohteva, posledica dojenja i ožiljaka od carskog reza.
Pročitajte i… Evo kako da olakšate detetu prilagođavanje na novo okruženje, a da se pritom dobro naspava…
Razjasnimo nešto. Da, telo moje žene promenilo se nakon porođaja i šta onda? Ma đavola promene, ona je još uvek ista ona vatrena crvenokosa kakva je oduvek bila. I moje telo se promenilo. Kada smo se venčali imao sam 27 godina. Dizao sam tegove, trčao i još uvek imao senzibilitet rvača koji sam nekada bio. Jedino što danas dižem je moja ćerka, u dnevnoj sobi kada se igramo aviona. Moje trčanje svodi se na jurcanje za našim trogodišnjakom dok se pravim da sam čudovište iz crtaća. Najveći protivnik s kojim se danas rvam je odluka hoću li pojesti tri ili šest komada pice.
Razmislite o svemu na ovaj način. Da je jedan od vaših prijatelja s fudbala mesecima na bolovanju tokom kog se udeblja i na kraju mora na opasnu operaciju, garantujem vam da nikada ne biste razmišljali o njegovim trbušnjacima, ožiljcima ili slabim mišićima. Čestitali biste mu i rekli: „Frajeru, preživeo si!“ Razlika u tom scenariju i trudnoći jeste ta što je vaša partnerka uz sve to čudesno na svet donela ljudsko biće. I to ne bilo kakvo biće – to biće je vaše dete. I to dete je deo vaše porodice. Volim telo svoje žene nakon porođaja zato što svaki put kad ga pogledam u njemu vidim svoju porodicu, a moja porodica je ono za šta vredi živeti svaki dan.
I zato što, bez obzira na sve što sam do sada skrivio, još uvek želi da spava sa mnom.“