Hormoni su kako u prenatalnom tako i postnatalnom periodu od izuzetnog značaja za uvećanje i razmnožavanje ćelija rasta i razvoja organizma. Regulišu i održavaju celokupan metabolizam, sastav krvi i drugih telesnih tečnosti u celini, normalno funkcionisanje organa.
Foto: Gulliver/Thinkstock
U životnoj dobi bebe, koje predstavlja period najvećeg rasta, mogu se javiti promene koje su posledica dejstva majčinih hormona (npr. izolovana premature thelarche: uvećanje grudnih žlezda) koje su najčesće benignog karaktera i koje su prolazne. Uz redovne posete pedijatru i praćenje rasta i razvoja, u slučaju pojave simptoma ili kliničkih znakova endokrinoloških poremećaja, koje su nekarakteristične za pomenuti period, savetuje se hitan uput mališana na pregled kod dečjeg endokrinologa koji ce izvršiti dalju evaluaciju stanja deteta.
Skoro da nema procesa koji nije neposredno ili posredno pod uticajem jednog ili više hormona. Svaki hormon ima specifične uticaje na metabolizam i funkciju posebnih organa. Polni hormoni utiču na razvoj primarnih i sekundarnih polnih karakteristika, kortizol utiče na metabolizam ugljenih hidrata, aldosteron na sadržaj elektrolita itd. Usled nedostatka, smanjenja sinteze ili povećanog stvaranja hormona mogu nastati promene u hemijskim reakcijama koje remete metabolizam i tako izazivaju razne poremećaje i bolesti.
Važni ljudski hormoni su mnogobrojni: tiroksin, trijodotironin, melatonin, serotonin, epinefrin, hormon rasta i mnogi drugi. Svako životno doba se odlikuje određenim promenama koje su u znatnoj meri uzrokovane hormonima. Ne mogu se praviti striktne podele, jer je značajan i individualni pristup, za svaki period života ,kako fiziološke tako i slučajevi pojave prevremenih promena uzrokovanih dejstvom hormona koje su patološke prirode.
Imate neku nedoumicu? Pitajte u komentaru posta i vi naše stručnjake sve što vas zanima. Na vaša pitanja odgovaraju lekari iz Opšte bolnice „Bel Medic“. Pitanja možete postaviti iz oblasti ginekologije, neonatologije, pedijatrije i nutricionizma.