Šta nam govore dečji crteži?

Deca često nisu sposobna da ono što osećaju izraze rečima i zato je crtež najbolji način da saznate šta misle i proživljavaju, tvrde psiholozi.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Crtež je najslobodniji i najspontaniji način izražavanja mališana, ali im i pomaže da se razvijaju, sazrevaju i spoznaju svet oko sebe. Iskusni psiholozi često koriste crtež umesto razgovora, jer tvrde da se iz njega vrlo lako moze uočiti da li dete ima neki problem, šta ga opterećuje, čega se plaši, šta želi i čemu se nada.

Deca nikada ne crtaju objekte onakvim kakvi jesu, vec kako ih doživljavaju, njime komuniciraju sa odraslima, posebno sa roditeljima. Naročito je važno, kažu stručnjaci, kako dete crta likove, odnosno ljude, drveće i kuće.

Pročitajte i… Obratite pažnju: Šta govore prvi crteži

Način na koji crta ljude govori o njegovoj inteligenciji, razvoju, ali i o tome kako sebe doživljava.

Crtež kuće uvek predstavlja porodicu i ako ga dete crta tako da ima sve elemente – krov, prozor i vrata, to znači da se u porodici oseća bezbedno i zaštieno. Kuća simboliše i odnos sa majkom, dok je otac najcešce predstavljen kroz crtež sunca. Ako je ono malo ili sakriveno iza oblaka, detetu verovatno nedostaje vreme sa ocem.

Porodicu dete crta tako što prvo nacrta najvažniju osobu, odnosno onu sa kojom je najbliskije, najcešce na levoj strani papira. Kada nekoga izostavi, to ne znači da ga ne voli, već je verovatno ljuto ili ljubomorno, pogotovu ako su u pitanju braća i sestre.

Ukoliko pojačava neke delove tela, to moze znaciti da ima problem u komunikaciji sa tom osobom, ili ako, na primer, crta sebe bez nekog dela tela, vrlo je verovatno da želi od nečega da se zaštiti.

Važno je i kako dete crta stopala, noge i cipele. Ako su ljudi bosi ili bez stopala, to moze značiti da dete nema dovoljno poverenja u njih ili da je zbog nečega nesigurno. Psiholozi tvrde da kada dete previše senči crtez, to moze ukazivati na anksioznost.

Drvo predstavlja emocionalno stanje. Ako je drvo veliko, sa razgranatom krošnjom i zauzima centralno mesto na papiru, dete se razvija u jaku i samosvesnu ličnost.
Stručnjaci veruju da svako dete ima „tip“ drveta koje crta i da kroz crtež drveta projektuje svoje karakterne osobine.

Psiholozi kažu da, na primer, crtež lišća koje pada sa drveta predstavlja strah od samoće i želju deteta da bude više u blizini svojih roditelja. Interesantno je da deca iz grada češće crtaju divlje, dok oni iz seoske sredine uglavnom crtaju domaće životinje. Čudovištima, insektima, zmijama ili miševima na crtežima izražavaju strah, kao i tankim potezima olovkom.