Da li je maligna bolest prepreka za trudnoću?

Ovo je jedna od najtežih dilema sa kojom se suočavaju žene kojima je nekada dijagnostkovan karcinom i koje su pobedile ovu opaku bolest. Dešava se u lekarskoj praksi, da se kod trudnice dijagnostikuje karcinom i da određeni procenat njih iznesetrudnoću do kraja i rodi zdravu decu.

Foto: Gulliver/Thinkstock

U današnje vreme žene sve kasnije rađaju, a trudnoća u kasnijoj životnoj dobi i odlaganje rađanja nosi sa sobom rizik da žena oboli od bilo koje hronične bolesti, kao i od karcinoma. Zbog toga ginekolozi stalno podsećaju žene da rađaju što ranije, jer kako godine prolaze , sve je manji broj jajnih ćelija koje stoje na raspolaganju, a ostanak u drugom stanju i održavanje trudnoće je sve teži zadatak.

Iako epidemiološke studije kažu da su trudnoća i karcinom udruženi u 0,1 % slučajeva, što znači da na 10.000 trudnica koje su iznele trudnoću dolazi jedna koja je obolela od raka, i taj rizik se povećava kako se rađanje odlaže.
Svim ženama koje su imale maligni tumor i koje su veoma motivisane da postanu majke, ova činjenica nije nikakva prepreka za ostanak u drugom stanju. Jedino što ove trudnoće moraju da se planiraju i vode u specijalizovanim ginekološkim ustanovama.

Takođe, preporuka je da je potrebno da prođe u proseku dve godine od završetkla lečenja da bi žena ostala u drugom stanju.

Drugo stanje i kod potpuno zdravih žena izaziva mnogobrojne strahove, a žene koje su vodile tešku borbu sa karcinomom, trudnoća dodatno plaši. Ove žene imaju mnoštvo strahova, počev od bojazni da li će drugo stanje provocirati povratak maligne bolesti, preko strepnje da li će organizam koji je prethodno oslabljen malignom bolešću moći da iznese trudnoću, pa sve do toga da li se maligni gen može preneti na plod.

Svi ovi strahovi su normalni i osnovani, ali iz saznanja iz mnogobrojnih epidemioloških studija može se reći da je strah žena da trudnoća može biti okidač za ponovno vraćanje maligne bolesti često nepotrebna, čak i kad su u pitanju estrogen zavisni tumori, kao što je karcinom dojke.

Osnovni zadatak lekara u ovakvim slučajevima je da se izbori da se trudnoća iznese, ako ne do kraja, onda do trenutka kada je plod spreman za samostalan život.

Primena hemioterapije za vreme trudnoće izaziva podeljena stručna mišljenja. Neki stručnjaci tvrde da jehemioterapija bezbedna za plod nakon 14 nedelje trudnoće, izuzev onih lekova koje imaju izuzetno teratogeno dejstvo na plod i njegov razvoj. Iskustva stručnjaka govore da je potreban individualan pristup svakoj pacijentkinji.

Ipak, većina žena dobiju hemioterapiju tek nakon završene trudnoće, uz konsultaciju da medikalnim onkologom, to jest hemioterapeutom. Važno je da u planiranju ovakve trudnoće učestvuje ceo tim lekara, u kome se nalazi ginekolog, onkolog, perinatolog, hemioterapeut i doktori drugih specijalnosti.

Lečenje kancera u trudnoći je delikatan zadatak i zahteva kontinuiranu brigu da se sačuva zdravlje majke, a da se ne ugrozi plod. Najkomlikovanije je kada je maligna bolest metastazirala.

Ovim pacijentkinjama veliku podršku daje psihoonkološko savetovalište, u kome sve trudnice, ali i one žene koje žele da se ostvare u ulozi majke mogu da porazgovaraju o svojim strahovima sa psihologom, psihijatrom i ginekologom. U ovom savetovalištu one mogu da porazgovaraju i sa drugim ženama koje su gurale pretežak teret maligne bolesti. Ova vrsta razmene iskustava je, veoma važna jer žene shvataju da nisu same u svojoj bolesti.