Adaptacija je važna: Naučite bebu da se sama igra na podu

Vreme je kada bebe treba da što više vremena provode na podu, kada se već same okreću, ali još uvek ne puze, vreme je intenzivnog razvoja i učenja, ali bebe taj posao baš i ne vole raditi same. Vole, ali na kratko. Kao i svako živo biće radije uživaju u društvu pa roditelji iz ljubavi prema bebi sjedaju za pod, plaze se , guguču, dodaju bebi igračke, uzimaju ih na ruke, pevaju im i tako prođe dosta vremena koje je beba trebala provesti u vlastitom istraživanju.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Nije loše naravno praviti im društvo na podu, ali često dizanje i pomaganje beba će shvatiti kao da će mama ili tata uvek biti tu da ih zabavljaju, a trebalo bi ipak, malo više vremena da provode u vlastitom istraživanju. To je doba kada više nisu male, male bebe kada su roditelji igračkama i pokretima vežbali bebu i podsticali je na kretanje i okretanje, već je reč o bebama starijima od četiri meseca koje same sada treba da počnu da se pripremajuza nove pokrete.

Evo zato nekoliko saveta kako pomoći bebi da prebrodi vaše odsustvo (i večno nosanje po rukama) pa se zainteresuje da sama krene u istraživanje:

Sa kolena na pod

Umesto nošenja na rukama pokušajte bebu što više polagati na svoja kolena dok sedite na podu. To će biti dobra poza za prijelazno razdoblje – od poze na rukama, do ležanja na podu. U toj novoj pozi koju će verovatno prihvatiti svaka beba, ne budite glumac, pokušajte što više izbegavati bebin pogled, kako bi postali manje interesantni od šarenih igračaka koje ste namerno ostavili u njenom vodokrugu, ali na podu. bebi ćete tako brzo dosaditi pa će hteti da dohvati igračku i konačno pristati da je odložite na pod. Sada će imati dobar razlog!

U potrazi za igračkom

Kada vidite da se beba već izvija iz poze na nogama znate da je spremna te je s pogledom punim poverenja spustite na leđa, na pod. Igračke ne dirajte – ne pomerajte bliže te posebno ne stavljajte bebi u ruke. Beba je ionako sada već prilično fokusirana na njih te će ih dok ste vi još uvek u poverljivoj blizini krenuti sama da ih dohvati.

Neka zna da ste tu

Ukoliko beba oseti da je želite napustiti pa ni sama nije sigurna želi li krenuti za vama ili igračkom, približite joj se malo da oseti da ste tu, recite joj da ste tu, da vas čuje, nasmešite se i ne pomerajte se, beba će tada shvatiti da ćete ostati pa će se opet fokusirati na igračku. Setite se – ovo je razdoblje adaptacije i neće uvek biti ovako. Sada je potrebno bebi ulijete poverenje da ćete vi biti u blizini i kada ona počne da se igra sama.

Pročitajte i… Savet stručnjaka: Zašto je igranje važno za razvoj dece?

Napravite pauzu

Bebe u ovom periodu već dosta razumeju jer instinktivno čitaju i našu neverbalnu mimiku, zato ukoliko se vaša beba počne glasno buniti što ste je ostavili na podu, ne dižite je odmah. Čučnite na pod pored nje i pitajte je kao velikog čoveka: „Tebi je dosta igre? Da li bi se odmorila malo?“ Ako beba u znak pristanka počne mahati ručicama i osmehivati se (to uvek znači da zar ne?) uzmite je u krilo te je na isti način kao što je ranije opisano malo poljuljajte i pomazite i potom opet počnite igru ignosiranja i podsticanja da se fokusira na pod.

Što više na podu to bolje

Bebe koje su naučene na stalno nosanje neće želeti samo tako da ostanu bez te privilegije, ali time činite grešku jer beba u ovom uzrastu mora više da bude na ravnoj podlozi nego na rukama. Nije više novorođenče. Zato je veoma važno naučiti ih na pod i na igre kojima će same razvijati pokrete i motoriku koja će im biti potrebna za daljnje korake.

I ne samo za korake, odnosno, prvo pomeranje po podu potom i puzanje. Stručnjaci navode da što će se ranije beba naučiti zabavljati sama tako će im ta navika ostati i kasnije i neće trebati ni televiziju ni roditelje da ih zabavljaju. Bit će samostalnije i kreativnije u izmišljanju novih igara i načina vlastitog istraživanja.

Budite blizu tek toliko da ih možete usmeravati. Razdoblje do šestog meseca, odnosno do godine dana intenzivno je razdoblje svake bebe te će vaš stav da dete ostavljate na podu imati vrlo pozitivne efekte na njihov razvoj. Međutim, ako vaša beba i dalje, nakon što ste s njom prošli ranije opisan period adaptacije na samostalnost i dalje insistira na rukama ili nepomično, nezainteresovano leži uprkos igračkama na podu, tada promenite taktiku. Za početak umesto igračaka na podu ostavite nešto što inače nije bebino – na primerice lončić, sjajnu posudu ili nešto slično što će joj zaintrigirati maštu.

Potom, ukoliko beba i dalje nema nameru dohvatiti igračku, tek tada joj je možete približiti ili je pomeriti bliže. Važno je samo da beba shvati čar samostalnog dohvatanja igračke jer će tada za stvarno sama krenuti u svet istraživanja. Kada joj jedna igračka dosadi pomalo će krenuti u napad na drugu. I tako će malo po malo sama podstaći svoj razvoj, a vi ćete pritom komotno moći malo predahnuti srećni što vaša beba zna kako to sama da učini.

Ovi saveti inače stižu od jedne novozelandske učiteljice koja se posvetila učenju i razvoju beba prema RIE filozofiji (Resaurces od Infant Educarers).