Ishrana po detetovom ukusu: Iskustva majki + recept

Dozlogrdilo vam je da svakodnevno servirate detetu istu hranu, na koju se ono mršti? Ne brinite! Postoji način da ga privolite da u slast pojede ono što ste mu pripremili. Reč je o ”ishrani po detetovom ukusu”

Foto: Guliver/Thinkstock

Oko stavova u vezi s periodom prelaska na čvrstu hranu često se lome koplja. Neki roditelji se kunu u sistem u kom se preskače faza kašica i ishrane kašičicom te se odmah prelazi na fingerfud, dok je drugima frižider prepun smrznutih kašica i teško ih je ubediti da će dete biti sito i ako ga ne budu hranili kašičicom. Treći se, opet, trude da iskombinuju prethodna dva načina, pa daju deci malo pasirane, malo seckane hrane. Dosadašnje iskustvo potvrđuje da nijedan od pomenuta tri načina ne daje željeni rezultat – da se dete (ob)raduje obroku i slasno ga pojede. Zato vam predstavljamo nekoliko inovativnih načina hranjenja što su osmislile mame koje su uspele da postignu željeni efekat.

Neka bude ukusno!
U vreme kad je Lidija počela da nudi prve kašice svom sinčiću Aleksandru, kojem je sada tri godine, rukovodila se savetima pedijatra: ”Nudila sam mu prvo kašicu od kuvanog pirinča s voćem i mojim mlekom, zatim pasirano povrće, pa mešano voće i povrće… Aleks ništa od toga nije hteo da okusi. Razumem ga, sva hrana bila je stvarno bljak”, kaže mama Lidija.
U želji da učini najbolje za svoje dete, što je cilj svakog roditelja, ova majka je neko vreme istraživala različite mogućnosti i metode uvođenja kašice u ishranu mališana, čak se zainteresovala i za to kako to rade druge nacije. Tako je otkrila da Francuzi, na primer, uopšte ne daju svojim bebama pirinčanu kašu, već u toku prvog meseca prelaska na čvrstu hranu nude različite vrste pasiranog povrća, i to na svaka tri dana drugu vrstu. Budući da većina stručnjaka period navikavanja na čvrstu hranu posmatra isto kao i uvežbavanje upotrebe noše, te stoga godinama savetuju majkama jedno te isto, ne treba da čudi što se deci takav pristup ne dopada.

Tajna bebinog zdravlja
Ustanovljeno je da je trend davanja deci hrane neutralnog ukusa, zapravo, pogrešan. Primera radi, ukus belog luka, verovali ili ne, omiljen je među bebama, ali im se ovaj zdrav začin ne daje zbog zablude da je previše jak i da će oštetiti bebina nepca.
Istina je da se svega nekoliko stvari (so, šećer, med, jezgrasto voće, citrusi, kravlje mleko i riba, zbog visokog sadržaja žive) ne preporučuje u ishrani beba mlađih od godinu dana, dok je sve ostalo dozvoljeno (u skladu s uzrastom deteta). Deci se može nuditi mnogo veći izbor hrane pripremljene kod kuće nego što većina roditelja misli. Ona mogu da jedu testeninu, pirinač iz pilava, posno svinjsko meso i čorbice od povrća. I pored opštih, zdravstvenih ograničenja, u okviru dozvoljene hrane postoji velika raznovrsnost.
Osim toga, aktuelni saveti stručnjaka glase da se namirnice uvode jedna po jedna, po sistemu ”danas samo šargarepa, sutra tikvice”. Iako je ovakav pristup razuman jer roditelju omogućava da utvrdi koja je hrana problematična, istovremeno je previše skučen i nemaštovit. Takvog pristupa treba da se prdržavaju samo roditelji u čijim užim porodicama postoji istorija postojanja alergija na određene vrste hrane. Ako u vašoj porodici nije bilo takvih slučajeva, možete slobodnije i fleksibilnije da se postavite. Naravno, na samom početku perioda prelaska sa sisanja na čvrstu hranu ne treba opteretiti bebu s previše različitih ukusa, međutim, ako se ona ne protivi i spremno prihvata novine, nema razloga da joj ne ponudite ukusniju i bogatiju hranu.

Kliknite dalje za nastavak teksta —>