Samonikla biljka sitnih, belih, mirisnih cvetova, poznata kao zova, prava je riznica korisnih materija. Bogata je vitaminima, gvožđem, natrijumom i kalijumom, a čaj od ove čudesne biljke odlično je osveženje na visokim temperaturama. Skoro svi delovi ove biljek su lekoviti, a od njih možete, osim čaja, napraviti i ukusan sok, kompot, džem, liker, melem, pa čak i vino…
Foto: Guliver/Thinkstock
Zova je samonikla biljka koja raste kao grm na obroncima šuma, ruševinama, napuštenim i neobradivim njivama i livadama gde ima vlage, kao i na obalama reka. Cvetovi ove biljke su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa. Iz cvetova se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne boje. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot napravljen od njih izvanredan.
Ova biljka cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru. Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Kada je o sušenju cvetova reč, nakon branja nižu se na konac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju.
Zova spada među najstarije i najlekovitije biljke u Evropi, a Hipokrat je govorio da cvet zove može da zameni sve lekove. Cvet zove bogat je eteričnim uljima u kojima ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom. Stari narodi koristili su je za lečenje žutice, upala, problema sa varenjem, gripa, ženskih bolesti, ali i kao zaštitu od zlih sila…
Šta sve leči ova biljka i kako da napravite lekovite napitke ili meleme od nje pročitajte OVDE.