Šta kad dete kaže: “Mama, želim da budem balerina?”

Mnoge dvojčice od najranijih dana maštaju o tome da postanu balerine, ali tek poneka to zaista i postane. Drinu Pešiću, balerinu i pedagoga, pitali smo može li balet biti i vid rekeracije kod najmlađih.

Privatna arhiva

U kom uzrastu je najbolje krenuti sa časovima baleta?
Ja radim sa decom uzrasta 3-6 godina; u grupi imam devojčice koje sa tri godine odlično “hvataju” koreografiju, slušaju, dobro kopiraju korake… Sve zavisi od deteta – koliko voli pokret i muziku, koliko mu sve to drži pažnju. Deca, čak i tako mala, pokazuju određena interesovanja i često se dešava da ih roditelji dovedu uz obrazoloženje da je njihovo dete izrazilo želju da ide na balet a oni sami ne znaju gde je to videlo. Mislim da se rađamo sa unutrašnjim osećanjem za pokret. Neka deca mogu početi sa tri godine, ali se za pravo učenje baleta preporučuje period nakon završetka četvrtog razreda osnovne škole.

Postoje li neke fizičke predispozicije da bi dete krenulo na balet?
U tom najranijem uzrastu može svako da proba. Talenat se nazire kroz muzikalnost, osećaj za ritam, građu.

Koliko puta nedeljno se ide na časove i koliko časovi traju?
Tako mala deca na čas baleta idu dva puta nedeljno. Čas traje 45 minuta.

Mogu li se časovi baleta tretirati kao vid rekreacije?
Časovi baleta i jesu vid rekreacije za decu. Vežbe koreografije koje radimo na poznatu dečju i popularnu muziku utiču na njihov razvoj, memoriju, odrastanje, socijalizaciju.

Zbog čega je bavljenje baletom dobro za fizički razvoj?
Recimo, detetu koje ima stopala koja idu na unutra baletskim vežbama to može da se koriguje i dete može da nauči da pravilno hoda.

Koje su još dobrobiti učenja baleta od najranijih dana?
Deca se uče da slušaju muziku, da je osete, da se sami izraze svojim pokretom kroz muziku. Takođe, uče da prepoznaju kvalitetan zvuk.

Kada se i na osnovu kojih pokazatelja može zaključiti da dete ima mogućnosti i za veće domete u baletu?
Sve ono što naziremo kada su mali, sa sedam godina se može dobro videti: rastegljivost, građa, muzikalnost… Važan faktor je i tzv. sceničnost, a od presudnog značaja su rad i upornost koji i od manje fizički sposobnog igrača mogu napraviti boljeg igrača od onog koji je fizički sposobniji.