Šta preduzeti kad dete drži dijetu?

Devojčice, pa i dečaci, sve ranije počinju da razmišljaju o dijetama, za koje najčešće saznaju gledajući svoje majke kako ne jedu ništa po ceo dan, ili jedu drugačiji obrok od ostalih ukućana, ili ih slušajući kako se neprekidno žale na svoje telo. Naravno, tu je i nezbežan uticaj medija, „trend“ među vršnjacima… Decu koja su izložena takvim sadržajima teško ćete odvratiti od dijeta. Najbolji način je pružiti im dobar model.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Znaci za uzbunu su mnogobrojni i lako primetni: uočava se sklonost ka brojanju kalorija, izbegavanju nekih namirnica, prisutni su komentari o sopstvenoj debljini, intenzivan strah od gojenja, poricanje gladi, jedenje krišom, anksioznost tokom jela, socijalno povlačenje, emotivna nestabilnost, emocionalna zaravljenost… Kod anoreksije se uočava drastičan gubitak težine, skrivanje tela širokom garderobom. Kod bulimije nestanak velikih količina hrane iz ostave ili frižidera u kratkom periodu.

Držanje dijeta, naročito kod dece i mladih, može voditi ka opsednutosti hranom, opsesivnom odnosu prema težini, hroničnom nezadovoljstvu svojim telom, zdravstvenim problemima, pa i razvoju poremećaja ishrane ili drugih psiholoških problema. Ne pokušavajte da terate dete da jede, izbegavajte dramatizovanje za stolom, razgovarajte sa detetomm nasamo, van obroka, saslušajte ga… Objasnite mu zašto su neke namirnice važne za zdravlje, koje su dugoročne posledice rigoroznih dijeta i izgladnjivanja, možete to da uradite i suptilno kada se neka srodna priča pojavi na televiziji.

Terapija zahteva multicdisciplinaran pristup, u timu za lečenje su dečji neuropsihijatar, nutricionista, pedijatar, psiholog/psihoterapeut, ali i drugi specijalisti zavisno od konkretnog slučaja i zdravstvenih komplikacija, a važna je i uključenost porodice.