Pet laži koje roditelji ne treba da govore deci

Mališani koji su u uzrastu od pet, šest i sedam godina doživeli da ih mame i tate lažu kasnije će mnogo više pribegavati „metodi Pinokija“, rezultati su istraživanja objavljenog u časopisu „Razvojna nauka“. Objašnjenje je da deca ne izgrađuju obavezujući odnos iskrenosti prema osobama za koje su konstatovali da ne govore istinu, makar to bili i oni koje najviše vole – mame i tate.
„Odrasli moraju da preispitaju ono što govore pred mališanima, jer čak i najbenignija, kako oni smataraju „bela“ laž, može da ima posledice“, upozorava autor istraživanja Lesli Karver, profesor Univerziteta Kalifornija iz San Dijega. Ujedno, naveo je i pet najčešćih pogrešnih rečenica tj. laži koje mame i tate svesno ili nesvesno izgovaraju deci.

Foto: Guliver/Thinkstock

1. Neće da boli
Odlazak zubaru i lekaru ne bi trebalo da se odvija uz ovakvu rečenicu jer ona, jednostavno, nije istinita. Bolje je dete pripremiti rečenicama: „Znam da ti se ne dopada i da si uplašen, ali to je za tvoje dobro. Pregled i eventualna neprijatnost trajaće kratko.” Mališani mogu vizuelno da se upoznaju sa situacijom koja ih očekuje tako što će im roditelji pokazati slike zubarske stolice ili opisati kako izgleda pregled.

2. Sve će biti u redu
U traumatičnim situacijama deca su uplašena. Osećaj straha ih preplavi ne samo kada doživljavaju već i kada čuju ili vide loše vesti. Rečenica „sve će biti u redu” pruža lažan osećaj sigurnosti i dete dodatno doživljava frustraciju jer, osim te traume, spoznaje i da su ga oni koje najviše voli slagali. Zato je mnogo bolje koristiti rečenice: „Nemoj da se brineš, učiniću sve da budeš dobro”, „Zajedno ćemo proći kroz ovo”, „Sasvim je u redu da budeš tužan” , „Sve što osećaš možeš da podeliš sa mnom”.