Kvalitetni porodični odnosi kao prevencija vršnjačkog nasilja

Savremeno društvo kao jedan od ključnih problema u odrastanju dece prepoznaje pojavu vršnjačkog nasilja. Nasilje je svaki vid namernog uznemiravanja i povređivanja drugog bića. Ono može biti jednokratno, ali najčešće je dugoročno i sa sobom nosi veliki broj problema koje treba sistemski rešavati.

Većina nas zna da nasilje može biti verbalno, psihičko, fizičko ili seksualno. Svako nasilje ostavlja dubok trag na duši deteta, zato je važno da roditelji osveste činjenicu da nema „malog“ nasilja. Takođe, velika je zamka kada mislimo da nasilje dete može da reši samo. Detetu koje trpi nasilje potrebna je podrška! Podrška porodice, podrška zajednice. Isto tako porebno je da razumemo uzrok nasilnog ponašanja određene dece i da adekvatno odgovorimo na ovu pojavu u društvu, resocjlizujući ne samo dete „nasilnika“ već i osnažujući čitavu porodicu da uspostavi kvalitetnije obrasce unutar svoje strukture. U skladu sa tim, ovim tekstom želimo da se kratko osvrnemo na ulogu porodice i primarne socijalizacije u formiranju vršnjačkog nasilja, jer porodica je izvor svih obrazaca ponašanja.
Nakon procesa primarne socijalizacije koja se odvija u krugu porodice, dete ulazi u interakciju sa vršnjačkim grupama, čime započinje proces sekundarne socijalizacije za dete. Ova dva procesa bitno su povezana i od uspešnosti primarne socijalizacije u velikoj meri zavisi kvalitet interakcija koje će dete razviti sa svojim drugarima. Upravo je to razlog zašto je važno da dete u porodici razvije kvalitetan odnos bazičnog vezivanja koji će se reflektovati na odnose koje kasnije u životu dete stvara. Zato je važno da dete u najranijem periodu bude pothranjeno negujućim stavom roditelja – da bude prepoznato, prihvaćeno, voljeno. Roditelji treba da se potrude da u primarnoj porodici razvijaju samopoštovanje kod deteta kroz slanje poruka ljubavi i prihvatanja koje se odnose na ličnost. To su poruke sledećeg tipa – volimo te, ti si deo nas – i sa druge strane – nikada deci ne salju poruke koje imaju negativno značenje koje se odnose na ličnost deteta: glup si, bezvredan si, dosadan si. Model kojim roditelji komuniciraju sa detetom postaće komunikacioni obrazac deteta. A iz govora proizilaze delovanja.

Ulaskom deteta u kolektiv (grupu u vrtiću ili školi), dete dalje razvija svoje komunikacione obrasce i širi svoje socijalne kontakte. To je za njega vrlo važno. Dete koje je imalo dobar obrazac u primarnoj zajednici – porodici – razviće i kvalitetne obrasce komunkacije sa okolinom i samim tim razvijaće stabilnije i kvalitetnije odnose sa vršnjacima. Dete ima potrebu za prepoznavanjem unutar vršnjačke grupe. Svako dete želi da bude prihvaćeno, uključeno i voljeno od strane drugara. Najbolje ćete mu u tome pomoći ukoliko mu pružite bazičnu sigurnost kroz odnose u porodici.

Prihvatanjem drugih, svaka osoba ima veće šanse i sama da bude prihvaćena.
Danas se sve više pominje problem vršnjačkog nasilja i uz to načini sankcionisanja istog. Međutim, roditelji bi trebalo da znaju da je mnogo važnije prevenirati nasilje umesto sankcionisati ga. Zato je važno da svaki roditelj bude svestan da je deo odgovornosti upravo na njemu i da može uticati na prevenciju nasilja. Kako? Upravo tako što će svaki roditelj osnažiti svoje dete da ne bude nasilnik ličnim primerom. Svi smo mi samo deo društva, ali deo od koga mnogo zavisi. Ukoliko svako od nas krene od sebe i svog deteta možemo prekinuti začarani krug vršnjačkog nasilja koje je danas jedan od ključnih problema u odrsatanju naše dece. Podrazumeva se, ukoliko ste vi dovoljno uspešni da vaspitate nenasilno dete, da možda drugi roditelj neće biti jednako uspešan u tome. Tako da ukoliko primetite da vaše dete, ipak, trpi nasilje ne dozvolite da traje, ne čekajte da samo prođe, niti odgovarajte nasilnim ponašanjem. Animirajte stručnjake škole, vrtića, roditelje, pregovarajte i delujte uvek mudro razumevajui zašto je nako dete „nasilnik“, ali razumevanje ne sme da predje u odobravanje, već u svrsishodno sankcionisanje.

Stabilni porodični odnosi samo su jedan segment prevencije vršnjačkog nasilja kao višeslojnog pitanja koje opterećuje naše društvo u celini. Zato ćemo se u narednom periodu baviti i temom društvene klime koja formira pogodno tle za nasilje među vršnjacima, ali i kreiranjem konkretnih smernica za prevazilaženje tih problema, prepoznavanjem reakcija deteta koje trpi nasilje, ali isto tako i prepoznavanje nasilnog ponašanja kod svog deteta i načina sankcionisanja istog.

Autor: Natalija Sknepnek
Foto: Guliver/Thinkstock