Prvi susret sa Deda Mrazom

Koliko god je susret sa omiljenim dekom srećan događaj za stariju decu, za bebu i decu uzrasta do dve godine, ovo može da bude traumatično iskustvo…

Čini mi se da se ceremonija dodele paketića već godinama nije menjala. Obično se sve dešava u prostorijama firme, što celom događaju oduzima dozu čarolije, ili se u najboljem slučaju svi skupe u nekom pretesnom, zagušljivom pozorištu, i onda prvo ide predstava, a zatim i ON, glavom i bradom. I dok s uzbuđenjem čekate da vas konačno prozovu, dete se dva puta preznoji, tri puta upiški i bar četiri puta rasplače…

Uf, ti paketići!
Inače, sa tim paketićima postoji jedna nezgodna stvar: dešava se da beba od šest meseci dobije na poklon Monopol i pazle od hiljadu komada, a desetogodišnjak plišanog medu i zvečku. Zbog toga se potrudite da saznate sadržaj paketića, da biste na vreme mogli da odaberete pravi za svoje dete. U najgorem slučaju, uvek možete bebi da napravite i drugi paketić, po svom izboru, koji ćete staviti ispod kućne jelke. Ako ste u dilemi da li da im poklonite ono što mislite da žele ili ono što im treba, koristite gužvu i kupite im ono što mislite da im je zaista potrebno. Za nekoliko godina (verujte mi na reč), više nećete biti u prilici da birate, jer će oni i te kako znati šta žele.

Što se tiče bebinog prvog susreta s Deda Mrazom, mišljenja su podeljena. Neke majke tvrde da Nova godina ne može proći bez Deda Mraza čak ni po cenu toga da im beba zbog tih nekoliko minuta provedenih u krilu nepoznatog deke doživi fras, dok roditelji okolo pomahnitalo škljocaju fotoaparatima. Druge se, pak, slažu da dete ne treba nepotrebno izlagati gnjavaži i primoravati ga da učini nešto što ne želi. Biće vremena za Deda Mraza i sledeće godine! Kad malo porastu, sami će mu trčati u krilo!

Eh, bar da padne sneg!
Dakle, pripreme su uveliko u toku, i uloge su podeljene. Mame su zadužene za kićenje jelke, odabir ukrasa i spremanje hrane. Tate, kao i sve tate, idu u nabavku, i u slobodno vreme bave se reparacijom starih sanki iz podruma. Čak i ako do sada nije pao sneg – nada uvek postoji.
Ostaju nam još samo dve stvari na koje treba da obratimo pažnju. Pirotehnika i tradicionalno pucanje u ponoć. I jedno i drugo sasvim sigurno uplašiće vašu bebu. Tate, u staroj ulozi večitih dečaka verovatno neće moći da odole tim šljaštećim rekvizitima koji se prodaju na svakom ćošku. Malo petardi, par prskalica, jedan vatromet… Nemojte se ljutiti, oni su, u neku ruku, još uvek deca. Pomislite kako će se jednog dana divno slagati s vašim unucima i pustite ih da se igraju. Samo se, u trenutku kad budu lansirali svoj neverovatni spejsšatl-vatromet sa terase, potrudite da vi i beba ne budete blizu prozora.
Pustite ih da se istutnje, i kada se prašina slegne i strasti stišaju, poželite jedni drugima srećnu Novu godinu. Poljubite malog anđelka, i, ukoliko je ikako moguće, stavite ga na spavanje. Ako neće da spava, pa nema veze, sutra se i onako ne radi. Dok se budete gnjavili i igrali s bebicom na podu, pomislite koliko ste srećni i koliko vam je dobrog donela prošla godina. Sledeće godine biće stariji i možda će uspeti da nasluti o čemu se tu, zapravo, radi. A za dve godine će vas samouvereno uzeti za ruku i odvesti do najskuplje igračke u prodavnici. Za tri će vam pomagati da kitite jelku, za pet, krišom, da mama ne zna, s tatom bacati petarde ispred zgrade. Za petnaest će vam prvi put reći kako želi da Novu godinu dočeka s društvom, za dvadeset i kusur… ko zna… možda će rode ponovo sleteti pod vašu jelku…? Bilo kako bilo, želimo vam sve najbolje u Novoj godini.

Mama: Jovana Zlatić