Za mnoge, nema boljeg načina za opuštanje od uranjanja u čarobni svet literature. Čitanje je aktivnost koja se prenosi s generacije na generaciju i gotovo svako dete u njoj uživa. Vi mu svakako mo žete biti dobar model u ophođenju sa knjigom, ali to nije dovoljno. Potrebno je da preduzmete izvesne korake na vreme, pre nego što dete savlada veštinu čitanja.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Odraslima se često čini da je razvijanje čitalačkih navika vezano za period polaska u školu, ali pritom previđamo činjenicu da je to proces koji počinje s prvim kontaktom sa knjigom, proces koji se neguje, razvija tokom čitavog detinjstva.
Zato, vaše pripreme mogu da počnu:
– U moru literature za decu napravite izbor imajući u vidu uzrast i interesovanja svog deteta.
– Knjigu najpre pročitajte sami. Potrebno je da je upoznate, da osetite njenu lepotu i vrednost. Kada znate šta sledi, čitaćete sa više živosti, lakše ćete izazvati umetnički doživljaj, lakše ćete dete uključiti u priču. Površno, neubedljivo čitanje nema nikakvog efekta za dete.
– Odaberite vreme za čitanje. Za to su dobri poslepodnevni ili večernji sati kada dete ima potrebu za mirnijim aktivnostima. Za „laku noć“odaberite lake i umirujuće teme, teme bez velikih akcija.
Podesite osvetljenje.
– Smestite se udobno zajedno sa detetom i isključite moguće izvore ometanja (TV, radio). Ukoliko ste u mogućnosti, oformite „kutak za čitanje“.
– Knjigu držite na prikladnoj udaljenosti kako bi i vaše dete moglo da razgleda slike ukoliko ih knjiga sadrži.
– Čitajte lagano da bi dete moglo da prati tok priče i zapamti pročitano.
– Ako dete poželi, dopustite mu da samo „čita“ knjigu, a vi slušajte i uživajte.
– Svakodnevne probleme ostavite po strani i prepustite se u potpunosti zavodljivoj literaturi za decu ili o deci.
Zašto je dobro čitati detetu?
– Zato što ćemo time podsticati osećanje uzajamne bliskosti.
– Čitajući detetu podstaći ćemo spoznaju i razumevanje tuđih i ličnih osećanja, prihvatanje i uvažavanje socijalnih načela i odnosa.
– Čitanjem podstičemo razvoj zapažanja i pamćenja, zaključivanje i usvajanje pojmova.
– Čitanjem podstičemo detetovu maštu i kreativnost.
– Čitanjem utičemo na razvoj govora, pripremamo ga za samostalno čitanje i, naravno podstičemo razvoj čitalačkih navika.
Predlog
Ako ste vaspitač/učitelj, podstaknite roditelje da čitaju deci i da, na taj način, kod njih grade čitelačke navike. Pomozite roditeljima – od tanjeg kartona dimenzija 4×15 cm napravite pokazivač za knjige sa kratkim uputstvom. Uputstvo treba da sadrži važne elemente čitalačkog „rituala“, na primer:
– Sedite udobno sa svojim detetom tako da oboje možete da vidite stranice knjige.
– Zamolite dete da vam ispriča priču o slikama na naslovnoj strani. Pitajte ga šta ilustracija govori o priči.
– Pratite prstom reči dok čitate naglas kako bi dete povezalo tekst sa rečima.
– Pitajte dete o slikama na svakoj strani, šta one govore o likovima i događajima.
– Ako dete želi neka vama „pročita“ priču.
– Ponudite detetu da nacrta priču, možda novu naslovnu stranu ili nove avanture glavnih junaka.
Ovakav pokazivač možete napraviti zajedno sa decom u grupi/odeljenju: na jednoj strani pokazivača vi ispišite ili odštampajte i zalepite uputstvo, drugu stranu dete može da ilustruje. Podelite ih roditeljima. Ukoliko imate biblioteku iz koje dete može pozajmiti knjigu, umetnite pokazivače u knjige koje se nose kući. Biće to prijetno izneneađenje i mala, ali dragocena pomoć za roditelje.