Stručnjaci apeluju na pravilno korišćenje klima uređaja

Veoma često se postavlja pitanje da li je strah od klima uređaja opravdan ili ne. Evo šta savetuju stručnjaci.

Foto: Gulliver7Thinkstock

Poslednjih godina značajno je povećan broj klimatizovanih prostorija kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama s ciljem da se obezbede prijatniji životni i radni uslovi, ali stručnjaci apeluju da se klima uređaji pravilno koriste.

Ventilacione sisteme i klima uređaje treba najmanje jedanput godišnje kontrolisati i čistiti, jer u njima mogu da se razviju veoma opasni virusi – koksaki, legionarske bolesti ili bakterije koje izazivaju razne vrste upale pluća, upozorava epidemiolog dr Božidar Ljubić.

Doktor Ljubić je nedavno rekao da je veoma važno prilkom postavljanja klime da ona ne duva pravo u onoga ko sedi u sobi, jer može da izazove facijalnu paralizu, a sa vazduhom izlazi i sva prašina koja je usput pokupljena ili podignuta sa poda.

Tokom toplih dana svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine, pri čemu je važno istaći da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika.

Takođe, nikada ne treba izlaziti ili ulaziti oznojan iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.

Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam – smanjenje prometa materija u mišićima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišiću, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.

Međutim, mnogo je važniji aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer je mnogo onih koji zloupotrebljavaju primenu klima uredaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.

Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutno zapaljenja grla, ždrela i bronhija, što je razumljivo, jer ako se sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđe u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do jedne vrste „šoka“ koji negativno utiče na zdravlje.

Zato lekari savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.

Kod dece hladnoća u stanu može da dovede do upale uha, a posle izlaganja klima uređaju nisu retki ukočenost i bolovi u vratu.

Ventilatori takođe mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima uređaja ili tuširanja hladnom vodom.