Lajmska bolest: Opasnost koja vreba iz trave

Leto je vreme kada se odlazi u prirodu i uživa u njenim čarima. Dečje nožice i ručice su razgolićene, a iz trave vrebaju krpelji…

Foto: Guliver/Thinkstock

Lajmska bolest, ili lajmska borelioza spada u red zaraznih bolesti koja se prenosi ujedom krpelja inficiranog bakterijom Borreliom burgdoferi. Po prvi put bolest je prepoznata pre nekih tridesetak godina u SAD, kada je u gradu Lajmu, kod neobično velikog broja dece uočen reumatični artritis. Lekari su otkrili da je većina dece živela blizu šumovitih područja naseljenim krpeljima i da su se prvi simptomi pojavili upravo u letnjim mesecima, što se podudaralo sa sezonom krpelja.

Iako je procenat ove bolesti kod nas veoma mali, činjenica da krpelji vrebaju nije zanemarljiva, naročito u periodu kada sve više vremena s decom provodimo napolju, u parku, na travi ili u šumi. S obzirom na to da boravak u prirodi za vreme letnjih meseci povećava opasnost od dobijanja bolesti, svakako nije na odmet upoznati se na vreme sa simptomima, lečenjem i, pre svega, prevencijom.

Ima nekoliko vrsta simptoma. Na koži je karakterističan eritem, odnosno crvenilo na mestu ugriza krpelja koje se polako širi i dostiže prečnik od otprilike pet centimetara, i može biti prisutan i do nekoliko nedelja. Crvenilo u sredini postepeno nestaje, ali može biti popraćeno drugim simptomima – glavoboljom, klonulošću, vrtoglavicom, bolovima u zglobovima i mišićima.

Simptomi koji se javljaju na zglobovima upućuju na upalu zglobova ili artritis. Ukoliko se na vreme ne leče, polovina inficirane dece nakon nekoliko meseci dobija otečene i bolne zglobove. To stanje može da potraje i do nekoliko meseci, što na kraju dovodi do pojave hroničnog artritisa.

Lajmska bolest može pogoditi i nervni sistem, uzrokujući simptome poput ukočenosti vrata i jake glavobolje, bol ili slabost u rukama i nogama, slabu koordinaciju mišića pa čak i privremenu paralizu mišića lica. Mali broj ljudi inficiranih osoba može imati i srčane probleme, nepravilne otkucaje srca i bol u grudima, čak i nekoliko nedelja nakon infekcije.

Manje uobičajeni simptomi uključuju infekcije oka i tešku slabost organizma. Ako se bolest ne lokalizuje na vreme, može doći do širenja bakterija i nastanka ranog proširenog oblika bolesti.

Simptomi ranog stadijuma su upala srca (karditis), Bellova paraliza lica, meningitis i kratke epizode oticanja i bolova u zglobovima. U hroničnoj fazi bolesti, artritis postaje povremen ili hroničan, a s obzirom na to da bolest počinje da zahvata i nervni sistem, dolazi do stanja blage do umerene konfuzije, slabosti udova i motorne koordinacije, slabe kontrole pokreta, srčane abnormalnosti, konjunktivitisa i hroničnih promena na koži.

Ukoliko ste sigurni da je krpelj ujeo vaše dete, najbolje je da ga odmah odvedete kod lekara. Lajmska borelioza najlakše se dijagnostikuje na osnovu karakterističnih promena na koži, mada, u zavisnosti od mesta ugriza, crvenilo ponekad može proći neprimećeno.

Laboratorijski nalazi mogu biti od pomoći, ali oni obično pokazuju pozitivne rezultate tek nekoliko nedelja nakon ugriza krpelja. Ponekad je neophodno uraditi biopsiju kože kako bi se uspostavila pravilna dijagnoza. Ukoliko postoji osnovana sumnja da se radi o lajmskoj boreliozi, najpouzdanije je testiranje krvi Western blot metodom, koja u veoma kratkom vremenu otklanja sve sumnje i nedoumice.

Lečenje lajmske bolesti nije komplikovano ukoliko se sprovede na vreme. Važno je uključiti antibiotike u prvoj fazi bolesti kako bi se sprečio razvoj težih i hroničnih oblika. Nakon lečenja antibioticima, neki bolesnici mogu nedeljama osećati dugotrajne bolove u zglobovima i mišićima i opštu malaksalost, što je deo tzv. postlajmskog sindroma koji ne treba lečiti antibioticima. U svetu postoji vakcina koja se preporučuje ljudima koji žive u rizičnim područjima ili provode mnogo vremena u šumovitim ili travnatim predelima.

Najbolji vid prevencije glasi – tokom leta treba izbegavati područja gde se nalaze krpelji. Krpelji se često nalaze u šumovitim područjima, u blizini travnatih površina ili u senu. Ukoliko ste ipak odlučili da provedete neko vreme s decom na selu ili planini – preporučujemo oprez!

Da biste smanjili rizik, nosite duge pantalone i majice dugih rukava. Ne zaboravite šešire, dokolenice i uske cipele. Sredstva za zaštitu od insekata tako|e mogu biti od pomoći, ali je u principu najbezbednije prosto izbegavati rizična područja.

Ukoliko se, pak, i dogodi da se dete požali kako ga je nešto gricnulo u travi ili dotrči unezvereno jer mu se neka bubica zakačila za ruku ili nogu, nemojte paničiti. Uzmite pincetu i pažljivo odstranite uljeza. Pritisnite nežno, ali čvrsto blizu same glave krpelja. Preporuka je da se krpelj okreće u ravni kože, pa tek onda odigne od kože. Pokušajte da ga izvučete polako i bez trzaja. Nemojte ga smrviti i ne dirajte ga golim rukama kako biste sprečili infekciju.